Beogradske opštinske novine

Број 46.

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 7.

водство и Ликвидатура до 1. јануара 1929. год. остану у згради Блегоја Недића. а за суму меаечну кирију од 9.000,— данара. 31. На предлог АБр. 21682 Одбор је решио: Да Одељења Општине Београдске: за Социјалну Политику и наплату струје до 1. јануара 1929. год. остану у згради Данице С. Милетић, за месечну кирију од 10.000,— дин. с тим да Суд да два вагона шлескога угља за огрев поменутих одељења до краја ове године. 32. На предлог АБр. 14826 Одбор је решио: Да се Милану Лагумчићу, Павлу Арсићу и Јовану Маркоаићу чистачима улица при Одељењу за Одржавање Чистоће, откаже даља служба при Општини Београдској под 1. новембром 1928. год. с тим, да се сваком од њих исплаћује на име сталне помоћи по 15.,—- дин. дневно т. ј. по 450,— дин. месечно Исплата ове помоћи пашће на терет парт, 19. псз. 3. буџета за 1928. годину. Председник је закључио седницу у 8 и по часова у вече.

Госпођица Каја, кћи госпође Милице и натег уваженог председника г. д-р Косте Кумануди-а верила се на Митровдан са г. Душаном, коњичким поручником, сином г-ђе Мице и г. Живана Митровића, генерала. Наше честитање ! Управннк Електричне Централе т§. г. Павле Стаматовић и г-ца Мара, кћи г -ђе и г. д-р Миливоја Јовановића, министра у пенз. верени. Честитамо 1

Опаш 9 шт ш вн штз0.1. Верно бележи инжињер М. X. Видојковић. И овога пута без коментара. (Види Београдске Општинске Нозине од 16.6 5.9; 16.9; 1.10; 15.10; 22.10. и 8.11. 1928. год., т. ј, бројеве 31., 39., 40„ 41., 42., 43., 44. и 45.) (Види скицу). Неуспех К&тастра О. Б. Доласком све општинске управе почети су велики општински радови. Пошто Катастарско Одељење постоји, већ двадесет и четири годинеуздало се да ће се од њега добити сви подаци* Међутим. шта се десило? Када је требало при' ступити н. пр. калдрмисању појединих улица утврђено је да је Катастар био у немогућности да да ситуације и профиле улвца. И, зато је Саобраћајно Одељење морало да узме иницијативу и за овај посао. Документоваио је: чим је почет први већи посао Катастар место да одмахпомогне што му је дужност,. омео је! Јер, ваља истаћи, захваљујући организацији Сгобраћајног Одељења добијени су подаци за улице, које је требало калдрмисати. И данас Саобраћајно Одељење када захтева од Катастра поједине ситуације (и профиле) добиће тек онда ако се Катастар, сада после 24 године од оснивања, крене на снимање улица. Катастру је дужност да иде испред свих радова. Међутим, немајући све на време: Катастар је ометао калдрмисање Београда! Колико пожртвованог рада од особља, које е радило на овоме послу, да би се, бар сада, у

М/МУОгмс

? СОгјлл,

сЈИежниши Жрах ЖсиишХп-јра 0$), 2 Л.

1 .

/

^тјсак лрбжг ЋШ

8бв //

0*7 \ \ ч

Џ-:"' '

Жз

/

4

\ \ Ч \ \ ч \

/

/

/

\

/

4 «-5 / 4 *ру \

Окоилуос- -1 О.

дванаестом часу, више пута и на брзу руку, добили снимци. Јер, Катастар све то није имао; или у колико је и имао, није се могло употребити, што је још и горе! Н. пр. сви профили улица нису се могли искористити, пошто су несолидни подаци на основу којих су добијени ови профили Све суулице понова нивелане! Колики и велики посао и велики трошак?! Изузеци у раду. Има, разуме се, и по који добаррад. Тако су: „Скице инжињера г. Ј1. Лазића рађене тушем на терену, које не изазивају потребу израде „ручних скица детаља". Имају то преимућство да су у њима оригинални бројеви читањем пантљике на терену. Скица је рађена само у приближној размери, дакле онемогућава контролисање дужина скицом на самоме терену, т.ј. приморава радника на терену да обрати што већу пажњу на добијање података, на њихово уписивање дужина у скицу и т. д" (Види експертизу г. проф. инж. Др. М. Андоновића). Сем овога треба похвалити и савестан иступ шефова секција, приликом снимања површине за проширење атара О. Б (29.4.1927.) год, који гласи: „Господину председнику комисаје за катастар, п. председнику Београдске Општине. Поводом пројекта за проширење Београдске Општине јавља се потреба за ситуационим планом земљишта, које би ушло у састав атара Београдске Општине. За овај циљ одређене су четири секције, које завршавају тахиметриско снимање поменутог терена. Како после овог сни мања наилази рачунски део елабората добивеног на терену, то је шефовима секција част скренути пажњу комисији на следеће: Површина сниканог терена износи прабдижно 1 500 ћа\ на целом овом простору осим неколико полнгоних тачака, постављених и срачунатих пре или после рата и свега једне тригонометриске тачке не постоје никакве друге одређене тачке за које би се садања полигона мрежа могла везати. Пошто се премер оваквог обима не може и не сме радити без триангулације (а тригонрметриских тачака, као што је поменуто, нема) то је шефовима еекцаја препоручено, каб једина решења: а. да се ове полигонске тачке огласе за тритонометриске и помоћу њих израде више локалних триангулација; б. да оставе да по игони влаци буду кружног облика, (далеко од праве линије), испреламани, и често дугачки по

неколико кш. Ни једно ни друго решење нису допуш/пена у геодеској пракси, јер се противе њеним основним приципима, као и самом катастарском правилнику, а у толико пре, што ће се по овим подацима вршити картирање планова, који треба да послуже као подлога многим пројектима. Ако би се усвојио овај нама препоручени начин, онда ће се приликом трансформације координата оваквих мрежа на јединствену мрежу, која се мора ускоро добити, показати све грешке оваквог неправилног система рада. На тај би се начин цео рачунски део рада, коме би сада требало приступити довео у питање, а евентуално и сами планови. Шефови секција, предвиђајући рђаве последице оваквог неправилног ра&а, а не могући да приме одговорност за оваква решења моле комисију: а. да што пре узме у претрес и реши питање израде триангулације; д. да провери да ли постојеће тригонометриске тачке могу да послуже као основа за проширење триангулације, како би ми могли приступити рачунскоме делу ове нове полигоне мреже; с. да се реши и нивелманска мрежа, јер на целом терену не постоји нж један репер, те у висинскоме погледу стоји питање још горе а терен се снима баш за конфигурациЈу терена." Само слаба је корист од свега овога, јер у Катастру О. Б. влада администрација која нд ваља. И тек када се она укине и оснује рад на научној основи и особљу ће да олакша, јер ће радити послове, који ће давати резултате, Из извештаја анкете. Види К.О.Бр. 4129/26; 19,3.1927, гсзд. Бд. где пише: „Кроз катастар може се рећи да је прошло више од пет стотина људи!" Каква се конзеквенца из овога да закључити? У Катастру О. Б. није рађеио по Катастарским правилницима, ово сведоче резултати рада. Дакле, пет стотина људи нзучидо је кано на треба радити! Пет стотина људи, који су били запсслени у Катастру Престонице Јужних Словена, чиме се треба да хвале, научили су несистематски рад, а ово је: грех Катастра 0. Б., који се не да исправити и који се због тога не може ни опростити! Добро особље бежи из Катастра О. Б. Има више примера да је добро особље напустило рад у Катастру О. Б. Није могло да издржи систем рада, који је у катастру О. Б