Beogradske opštinske novine

Шоштарм на оиаћека у готову. БЕОГРАДСКЕ Олштинске Новнне

год. хххш.

БЕОГРАД, 14. ЈАНУАР 1929.

Б Р 0 Ј 1.

ИЗЛАЗИ НЕДЕЉНО ЈЕДАКПУТ Годишња првтплата .......... 100"— дин На пола годиие . ...... 50,— дин Поједини број . . 2.— ди

Претплату ваља слати упутницом администрацији Узун Миркова бр. 1. А све коренспонденције Уредништву. Рукопмои се не враћају. Неплаћена писма не примају се.

МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ Свииа Србима, Хрватима и Словенцима

Највиши наредни и државни интереси и њихова будућност заповедају Ми, да се, и као Владалад и кло Син ове земље, обратим непосредно Народу и да му отворено и искрено кажем оно, што Ми у сздањем тренутку налажу Моја савест и Моја љубав према Отаџбини. Наступио је час, кад и Ј »међу Народа и Краља не може и не сме бити више посредника. У току толиких прошлих напора и толиког стрпљења, које сам показао у вршењу Својих високих дужности, Моју је душу раздирао вапај наших народних маса, радних и родољубивих, али и намучених, које су руковођене својим природним и здравим расуђивањем већ одавно назирале, да се више не може ићи путем, којим се ло сад ишло. Моја очекивањз, као и очекивања Народа, да ће еволуција нашег унутарњег политичког живота донети сређење и консолидовање прилика у земљи, нису се остварила. Парламентарчи р.ед и ;;т наш пол^јичк ^ живот добијају све више негативно обележје, од чега Нгрод и Држава имају за сада само штете. Све корисне установе у нашој Држави, њихов напредак и развитак целокупног нашег народног живота, доведени су тиме у опасност. Од таквог нездравог политичког стања у земљи страда не само унутарњи живот и напредак, него и сређивање и развијање спољних односа наше Државе, као и јачање нашег угледа и кредита у иностранству. Парламентаризам, који је као политичко оедсгзо по трад ицијама од Мога незаборављеног Оца, остао и Мој идеал, почеле су заслепљене политичке страста злоулотребљавати у тој мери, да је постао сметња за сваки плодни рад у држави. Жалосни раздори и догађаји у Народној Скупштини гшколебали су код Народа веру у корисност те установе. Споразуми, па и најобичнији односи између странака и људи, постали су апсолутно немогући. У место да парламентаризам развија и јача дух народног и државног јединства, он, — овакав, какав је, — почиње да доводи до духовног расула и народног разједињавања. Моја је света дужност, да свим средствима чувам Државно и Народно јединство. И Ја сам решен, даовудужност без колебања испуним до краја. Чувати јсдинство народно и целину државну, то је највиши циљ Моје Владавине, а о мора бити и највећи закон за Мене и за свакога. То Ми налаже Моја одговорност пред Народом и пред историјом. То Ми налаже љубав према Огаџбини и пијетет према безбројним драгоценим жртвама, које падоше за тај идеал. Тражити лска томе злу у досадањим парламентарним променама владе или у новим зј конодавним изборима, значило би губити драгоцено време у узалудним покушајима, који су нам већ однели неколико последњих година. Ми морамо тражити нове методе рада и крчити нове путеве. Ја сам уверен, да ће у овом озбиљном тренутку сви Срби, Хрвати и Словенци разу чети ову искрену реч сзог Краља и да ће они бити Моји највернији помагачи у току Мојих будућих напора, којима је ; »дини циљ: да се у шш ираћем зремену постигие остварење оних усганова, оне државне управе и оног државног уређења, §шЈ@ ће наЈбоље одговаратн 1ародним потребама и државним интересима. Ради тога решио сам и решавам, да ^став Краљевине С »ба, Хрвата и Словенаца од 23 јуна 1921 године престане важити. Сви земаљски закони остају у важности, док се према потреби МоЈим Указом не укину. На исти начин доносиће се у будуће нови закони. Народна Скупштина изабрана 11. новембра 1927 годиж* распушта се. Саопштавајући ову Моју одлуку Моме Народу, наређујем свима властима у Држави, да по њој поступају, а свима и свакоме заповедам, да је поштују и да јој се покоравају. 6. јануара 1929. год. у Београду АЛЕКСАНДАР с. р.

А \