Beogradske opštinske novine

Страна 2.0 ~ — " мера које су биле у пуном складу с тенденцијама развитка У Енглеској је потекла потреба за стварањем [комуналних институција још од 1801. године. У то доба је у нашој држави тек засијала прва мисао на борбу с турским угњетачима. Богато подземље у Енглеској вулкански се распрштало и на мах створило сасвим нови ред ствари у друштву и држави. Појава првих радничких колонија изазвана је отварањем земљиног тла, и у колико се индустријски развитак јаче наглашавао, у толико се чисто комунална задаћа колонија, које су невероватном брзином претваранеу велике градове, наметала као нужност .сваке општинске управе. Време од 1832—1867. г. представља важну историјску етапу у Енглеској у толико што је ојачавањем средњег сталежа настао компромис старога доба.с још неразвијеним новим идејама о држави, која је, као што је познато, најзад створена као пример примене најслободоумнијих принципа селфговернмана. Тада је истакнуто начело саморадње грађана у слободној сарадњи на јавним интересима. Отуд је и Гледстоново реформно министарство (1869-75) имало пред очима један циљ: стално побољшавање животних услова радничке класе у моралном, умном и физичком правцу. Отуд велико начело, да је државна управа примењена социјална политика. На тој основици изграђена је и целокупна комунална политика заштите грађанских интереса. 1 ) Београд, у том погледу, пружа другу слику. Развијен под другим историјским условима, друкчија се консолидација друштвена у њему испољила. У низу непрекидних борби кроз најмучније историјске периоде Београд је био поприште свих могућих окршаја који по своме пореклу и замашају предстарљају предмет опширних студија. Његово кретање ка данашњој величини ишло је -упоредо с јачањем државе. Њихове су судбине тесно везане. Кроз разнолике историјске етапе ') Бг. Јозе{ КесПзсћ: ЕгшНзсће Еокакег^аиигш, 1902.

Општинске Новине бивали су јаче истакнути у пуној разноврсности и брзи налет наших народних снага на свима пољима рада, и друштвено превирање и знатне привредно-социјалне промене. А преко свега доминирала је борба за наше национално ослобођење. Нужност историјске борбе наметала је Београду велике прекиде у усавршању и општој консолидацији. Отуд одсуство израђених система и јасно одређених погледа у правцу комуналног старања у ближој и даљој прошлости. Отуд одсуство комуналног програма и у најближој послератној прошлости. Донекле је разумљива тешкоћа израхе комуналног задатка са широм основицом за известан период. Нчша престоница је још увек подложна наглим променама у многоструким правцима свога кретања ка пуној величини многољуднога града. Она још нема израђену своју привредно-социјалну и културну физиономију: све је у грчевитом трзању под импулсом историјске прошлости и нове данашњице. Све је у знаку припреме за велики чин стварања и консолидације. Немирне народне снаге траже свој колограг на пољу великог стваралаштва. У доба ове наше народно-државне обнове, општинска управа стоји пред пуном историјском иницијативом за развој престонице. Познато је, да многи велики чин у људској цивилизацији није угледао света због недовољне свести носилаца напретка о сазрелости извесне реформе. Пред нама стоје задаће у пуној јасности и у погледу њихове историјске базе и у погледу будуће опсежности акције на подизању престонице. Применити начела модернога урбанизма уз једновремено одржавање типичних одлика и историјскћ вредносних особина наше престонице; створити од данашњега града средиште велике државе са свима прерогативима престоничког грађанина на живот који је диктован хуманим схватањем човекових потреба, то би, сажето речено, био комунални програм данашњице. Добр. М. Стој.