Beogradske opštinske novine

општинске Новине г~^ 1 . "" ■."" '""'"■ч.'1ч. | ^.'»11^-г= Страиа 7 д .р Стпев. 3. Иванић Вактериолошка вредност Бео« градског жжмЈг^лог змлека

Норме за процену хигијенске вредности млека, мењају се, Нарочито после рата врло велика пажња се у свнма земљама обраћа овој ствари, У Енглеској је до 1915, годинемлеко подпадало под одредбе општег закона о животним нлмирницача, Те је године донесен посебан закон за млеко. Прве измене и допуне овог закона дошле су 1922 год., а затим 1926 год. Законом од 1922 год. пооштрени су захтеви у погледу бактериолошке чистоће млека. Изврсно млеко не сме садржати у 1 см више од 20.000 клица, а Вас! СоН у 100 ссм не сме бити више од 10. За ово млеко краве се морају регистровати и држати у нарочитим стајама, у које се друга стока не сме пуштати. Туберкулинска проба се врши сваких шест мееепи. Помужено млеко пошто се процеди и разхлади, сипа се у боце, херметички запуши, са означењем произвођача, дана и часа пуњења, те се разносе потрошачима. А-млеко се добија од нерегистрованих крава, које подлежу туберкулинизовању свака три месеца. Ово млеко не сме имати више од 200000 клица у 1 ссм. У продају се сме носити само у боцама, али сунити се не мора на млекарству, него се може донети у пломбираним судовима у продавницу, те се ту може пунити. Пастеризовано млеко не сме имати више клица од изврсног млека, 1926 год. издата је нова законска допуна о млеку, по којој су још више пооштрени законски прописи. По овом закону све стаје за музне краве, сва млекарства, све продавнице ч лека морају се регистровати. Стаје и млекарства региструју се пријавом, а продавнице морају бити предходно прегледане од санитетских влаети. Од 1 октобра 1928 год. смеју само регистрована предузећа продавати млеко за свежу употребу или прерађивање. Регистроване стаје морају стално стојати под контролом ветеринара и то мора се надзиравати: здравље стоке, стање стаја, начин муже и прераде млека. Остале радње контролишу наречито обучени надзорници. Ко не испуњава услове губи регистрацију и право трговине привремено или за свагда.

У Вашингтону, да поменемо још један пример, води се контрола над стајама и стоком у сваком погледу, затим над судовима, уређењу хладњача, начину пуњења, напослетку над здрављем персонала. Врло се много полаже на бактериолошки преглед млека. У Њујсрку такође се обраћа пажња бактериолошком прегледу, те су млека по броју клица разврстана у три групе, I. степен А-млеко из стаја без туберкулозних грла, са бројем клица испод 30000 у 1 ссм. Ово млеко служи за исхрану одојчади и мале деце. II. степен В-млеко сме садржавати највише од 100000 клица у 1 ссм, Не сме бити од туберкулозних крава. Може се употребљавати за исхрану одраслих. III. степен С-млеко, које садржи више од 100000 клица, Може се употребљавати само за прераду и фабрикацију, »СегШЈес! МПк« је оно млеко, које у сировом стању нема више од 10000 клица у 1 сем. Добија нарочиту потврду. Али чак ни овим млеком нису најзадовољнији, јер и оно чак може штетно утицати. У Немачкој последњих година такође. у Хигијени млека се све више истиче потреба бактериолошке контроле. И ту се увиђа, да је само хемијска контрола недовољна, да велике количине клица, па баш и најневинијих, врло много смању т ју хигијенску вредност млека. Из ових разлога постоји већ врло јака струја међу хигијеничарима млека и животних намирница, који се баве проучавањима бактериолошке контроле млека, а негде је већ и у пракси уведена. Још у издању од 1926 год. Кбпх^ мисли: »Млеко са 100000 клица у 1 ссм важи јбш као добро, међутим оно са 20 милиона као врло рђаво.« Свакако да Кбп1§ даје врло високу границу рђавог млека по броју бактерија. Она је несумњиво још много нижа. У жељи, да утврдимо хигијенску вредност Београдског пијачног млека ради ориентације за одређивање законских норми за наша млека, ја сам у Центрћлном Хигијенском Заводу организо вао ...исЈДЈтивање пијачних млека почет-