Beogradske opštinske novine

Огижггмк&ске Новине

Страна 11

пада трговачком реду. Затим долазе занатлије, седам, чиновници, пет, професори Универзитета, четири, адвокати, четири, три инжињера, три лекара, два професора, два гостионичара, два банкара, два радника, једанучитељ и један индустријалац, Делокруг рада Општинског Одбора у главном је регулисао чл, 86. закона о Општинама од 5. јуна 1903. год., где су лимитативно набројени његови послови. Од тих послова изузети су из надлежности Општинекога Одбора законом од 11. марта 1929. год. (чл. 1. тач, 3.) следећи послови: а), решавање о оставкама чланова Суда и Одбора; б). решавање о уетанови нових звања и умножавању броја чиновника; в). решавање о установи кулука и такси за откуп од кулука; г). решавање о пријему у чланство општине; д). решавање о одређивању плате члановима Суда и општинском особљу. Најзад укинута је истим чланом и тачка 21. члана 86. закона од 5. јуна 1903. год., по којој је Општински Одбор решавао и о свим предметима које треба да сврши Општина, а нису изрично стављени законом у надлежности Суда, То право, видели смо пренесено је на Општински Суд. На тај начин Суд је тај који свршава све у закону неспоменуте оптптинске послове, а не Одбор. Општински Одбор не решава више ни о

утрошку кредита који се по чл, 133. закона од 5. јуна 1903. год. уноее у буџет за непредвиђене потребе. То његово право надзора над утрошком поменутих кредита укинуто је чл. 5, закона о од 11, вдарта 1959. год. буџетско право Општинског Одбора остало је нетакнуто, али му је зато финансијска власт стално сужавана. Док је по закону од 5. јуна 1903. год. Одбор решавао о свакој општинској грађевини или предузећу чим трошак овога пређе 10.000.—, а по уредби од 25. јуна 1921. год. кад пређе суму од 250.000.—, по чл. 1. тач. 1. закона од 11. марта 1929. год. та се сума пење на 400.000.—. Исто тако Одбор решава и о набавкама тек кад пређу суму од 100.000— динара, док је по поменутој уредби решавао већ о набавкама преко 50.000.— Што се тиче отуђења. или трампе општинског покретног и непокретног имања, Одбор решава када вредност прелази суму од 200.000.— (чл. 1. тач. 2. закона од 11. марта 1929. год.), док је раније по поменутој уредби (тач. 6.) решавао о сваком отуђењу без обзира на вредност. Једном речи новим изменама у закону о Општинама створени су формални услови за напредак Београдеке Општине. Надати се да ће ее, с обзиром на опшге привредне и финансиске прилике, тај напредак постићи.

Нови ш стари Београд

За последњих десет година Београд је постао симбол града који на американски начин невероватном брзином корача ка напредку. Огромне многоспратне зградб сваким даном све више потискују мале скромне куће 5 а периферија као да из праха ниче, па и она на основи садашњице. И ми смо сви усхићени што нам се престоница модернизује и улепшава. А када странца пут нанесе, ми му са гордошћу показујемо лепе палате и оне свуда једнаке велик градске куће. С презрењем, скоро ћутке, прелазимо преко оних малих, оронулих кућица, и криво нам је ако му нога запне о турску калдрмуХ И тако сви једнодушно и са нестрпљењем очекујемо да нам престоница постане што пре равна другим европским градовима, сива и једнолика, као све великевароши. Тај проЈ рес је неизбежан, јер га време само

собом носи, а и потребан је, јер га модерни живот изискује. Ја то све добро знам и делим задовољство мојих суграђана, радујем се свакој обнови и осећам благодат модернизације; али ипак душу ми обузме сета, када ме пут нанесе оним старим кривудавим улицама, које се још где-где — као неким чудом — крију у срцу саме престонице. Успорим ход, зауставим се пред неком малом старом кућом некадашњег Београда, притешњеном неком новом вишеспратном, фантазија живо ради и неки пријатан осећај и сећање из детињства обузме ме, да, онај стари патријалхални Београд губи се, зуб новога доба немилосрдно га изгриза, он одлази, губи се брзо — Дорћол, Варошкапија, Зерек, негдашњи центри живе балканске варошице нестају, и данас око ових истих места, стеже се гвоздени обруч и време руши све. Осуђени 'суда нестану и последњи