Beogradske opštinske novine

Страна 12.

Општинске Новине

остатци старога Београда, који су толико времена скривали радости и жалости, доживели су толико промена, видели толике борбе, суделовали су такође у стварању овог великог, модерног Београда, који их данас скоро презире и немилосрдно осуђује на смрт. Па ипак тако су мирне и тихе, а кривудаве и стрме улице као успаване, тек из далека, нека потмула тутњава и жагор допире до њих граја великоварошка. Душа се одмара овде,заборавља се на свакидашњицу и животну борбу, а око са љубављу обухвата давно познате облике и боје. Не треба све то неподаштавати, то су последње

успомене старога Београда, које ће се кроз кратко време потпуно изгубити, са гордошћу треба га показати странцу, који не тражи оно што свуда може да види. Нама уметницима остаје света дужност, да тај стари, добри Београд овековечимо и што живље и реалистичније оставимо оним који долазе и тако сачувамо од заборава те последње сведоке некадашњег живота. Та дела треба да остану као успомена на прошлост, будућим ноколењима, и да их подсети на онај мирни и патријалхални Београд. Драг. Стојановић.

М. Милисављевић Савремени начини гашења пожара

II (наставак) Као друго средство употребљава се начин гашења помоћу исушивања (сушења). При гашењу пожара овим начином служимо се сувим супстанцама. Свакоме је познато да се допушта и да се често употребљава за гашење зачетка ватре чврстих објеката пребацивање и обавијање преко запаљеног предмета мараме, покривача, тепиха и т. сл. Успех у гашењу постиже се тиме што се ватри онемогући придолазак потребног кисеоника из ваздуха. Да би се то постигло потребно је ватру у целом њеном простирању покрити, и то тако брзо, да покривач, марама, тепих и др. не добију времена да сами ватру прихвате, те да се и сами запале. Ако је запаљени предмет дуже времена био изложен ватри, те се је сав зажарио, то се угашење на тај начин ретко кад може постићп. Исто тако може се при зачетку ватре чврстог предмета постићи успех у гашењу, ако се објекат који гори поспе песком, земљом, уличном прашином или тако званим »прахом за гашење«, који се састоји из соде бикарбоне (Н С 0 3 Ка) којој је додато нешто гвозденог оксида. Много је кориснија и згоднија употреба гашења помоћу исушивања у борби са пожарима течностиили са ватром која постаје код наелектрисаних предмета услед »кратког споја«. Само тада се мора употребити материјал који

не спроводи електрицитет. Мала количина просуте запаљене течности може се угасити и покривањем марамом, тепихом и т. сл. Исто тако постиже се успех, кад течност гори у судовима или кабловима, ако се употреби поклопац који се добро причврсти. У радионицама где се кува фирнис, лак, а и у фабрикама где се прави маст за чишћење обуће или восак за глачање паркета овакав начин гашења се са великим успехом употребљава. Посипањем песком, земљом, уличном прашином могу се упаљене течности лако угасити; нарочито ако овај материјал за гашење није влажан и ако га имамо при руци у довољној количини. Овај материјал усиса запаљену течност, При гашењу запаљене течности материјалом који суши, мора се толика количина овог материјала преко запаљене течности пресути, да сва течност буде пресутим слојем усисана и да још преко ње преостане један сув слој. Јасно је да се овај начин гашења може употребити само кад је мала количина запаљене течности. Још бољи се успех постиже ако материјал који се посипа плива по упаљеној течности н. пр.: отпатци од тресета, трице, струготине и т. сл. Ако се довољна количина овог, потпуно сувог, материјала преко запаљене течностипоспе, постиже се успех и пре него што материјал у течност зађе (потоне) и то: угашење је брже у