Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна 13

колико је течност која гори гушћа (тер, зејтин, маст). Велики успех показује и начин гашења помоћу воденв паре. Код гашења овим начином доводи се водена пара под великим притиском кроз за то постројене цеви и славине у унутрашњост простора који треба да се заштити од ватре. Водена пара под великим притиском гаси својом експанзијом. Онај ваздушни кисеоник са великом снагом удаљује од запаљеног материјала и тиме одузима ватри њену храну, а у исто време, хладећи запаљени предмет снижава му температуру. Само тако, ако водена пара под великим притиском, загрејана на 300°, излази из једног парног сиска, она, услед нагло наступајућег ширења и мешања са ваздухом, при чему температура пада на 40—50° С, дејствује угушујући и хладећи и успех се постиже. Разумљиво је да се најбоље постиже угашење воденом паром у затвореном простору и то на тај начин што под притиском удувана (убачена) водена пара ваздух из простора истисне и онемогући придолазак свежег ваздуха. Пара се у затвореном простору потпуно шири и делује и у најзаклоњенијим утловима. Водене паре морамо имати на месту гашења у довољној количини, иначе се не постиже успех. Због тога простори који хоће паром да се гасе морају бити мали и зидовима један од друтог раздељени. Али употреба водене паре за гашење им а једну велику ману, она се кисеоником који се подиже из усијаних тела већ на 500° С разлаже. Водоник који се при том ослободи има могућности да се са кисеоником из ваздуха помеша и тако да се створи „праскави гас" 1 ), који јаким пламеним млазевима и разорним дејством може веома велику штету да причини. Из овога излази да начин гашења помоћу водене паре може да буде употребљен само одмах, при зачетку пожара, пре него што у његовој околини постану јако усијана тела. Као још једним начином гашења служимо се гасовима који угушују иламен те тако онемогућавају сагоревање. Гашење се постиже на тај начин, што се материја која гори обавије јед-

') Праскави гас је смеша водоника и кисеоника У односу 2 према 1, који се у додиру са пламеном једине У воду (Н 2 О) изазивајући Јаке експлозије и стварајући пламен са температуром од 2000—4000° С.

ним гасним омотачем као капом и тако се не допусти приступ кисеоника из ваздуха. Такви гасови су Хлор, Азот, Угљена киселина (НС0 3 ) сумпораста киселина (Н 2 50 3 ) и амонијак (№1 3 ). Гашењем овим гасовима постиже се много већи успех него гашењем помоћу водене паре; јер се они за гашење усијаних метала, креча, карбида, бронзане прашине и др. могу употребити и неће се при томе створити експлозивна гасна мешавина као на пр.: праскави гас при употреби водене паре. Као најсигурније средство употребљавају се ови гасови за гашење у затвореним просторима на пр.: лађама, подрумима и стовариштима; Ако се појави пожар у задвореном или закључаном простору, то је довољно, после затварања свих отвора, једном снажном гасном струјом утиснути у дотични простор гас за гашење и истиснути ваздух са његовим кисеоником, помоћу гаса који нема кисеоника, У незатвореним просторима је дејство гасова за гашење много мање; јер у том случају гас, који је преко упаљеног предмета разастрт, и ако је специфички тежи од ваздуха, услед јаке ваздушне струје, која постаје због топлоте, одмах се удаљава од објекта који гори и неискоришћен губи се у атмосфери. Није шта више тада искључено да ватра гасном струјом буде добро распирена. Гасови за гашење имају над другим средствима за гашење то преимућство што они стварима и зградама које гору не наносе толико штете као на пр.: вода; тако исто дају највећу сигурност да пожар или експлозија неће поново наступити. Од гасова за гашење највише се и то са највећим успехом примењују угљена и сумпораста киселина. Оне се могу у обичним и згодним за руковање челичним боцама чувати или за мало времена пре употребе у погодним апаратима направити. Велико усавршавање постигао је у последњим годинама начин гашења помоћу угљене киселине, тако да се већ поставља питање: да ли да се гашење на тај начин употреби и при пожарима електричних машина и трансформатора? За савлађивање и гашење пожара, познате су као врло погодне и хемиске течности као: бром, хлороформ, метилбромид (СН 3 В 2 ) и тетрахлор угљеник (С С Ц). Дејство ових гечности је у томе што оне, кад се преко предмета који