Beogradske opštinske novine

Општинске Новине ■ - ' г - п - - ■ Страна 13 Научна хроника Урбански Институт Париског Универзитета (Школа високих урбанских наука и општинске администрације)

У вези чланака који пледирају за стручност олштинског особља, овај извод из правила Урбанског Института корисно ке послужити у двоструком интересу: да читаоцима пружи слику организације сшручног комуналног спремања у иностранству, стављајући им једновремено пред очи избор оваквог или онаквог система обуке. Развитак наше ЈХржаве у свима многоструким правцима рада намеке неминовне реформе и на овој страни. Није се узалуд говорило: да су градови носиоци цивилизације. А они ту улогу играју данас јаче но икад у колико је привредно-социјална коњуктура у превази над осталима. Установа стручних школа за општинску управу диктована је потребама новога времена. У Немачкој је 1910. г. школау Диселдорфу дала добре резултате . у спреми општинских и градских управних чиновника. Следеће године основана је у истом месту и Академија за комуналну управу. А г. 1912. у Келну је основана Висока Школа за кумуналну и социјалну управу са 4 семестра. У Француској је Школа Високих Урбанских Наука, основана 9. јула 1919. године, претворена 29. децембра 1924. г. у Урбански Институт данашњег састава. Научни програм Урбанског Института обухвата сав збир комуналних материја које се односе на изучавање градова, њихово уређење административно, привредно и социјално, њихов технички уређај, улепшавање и проширавање. По угледу на сличне установе у иностранству, које у свом изучавању обухватају један или више видова градских (урбанских) ироблема, Институт узима у научно расматрање сва питања која су у опште означена именом »урбанизам«. 1 )

Ј ) Израз „урбанизам" води порекло од латинске речи игђб — град и означава науку о граду као и вештину уређења градова уопште. Према томе „процес урбанизације" обухвата сву ону историјску радњу која обележава претварање села у варош, пресељавање сеоског становништва у град и његово оријентирање ка градској привреди под развитком индустрије и појавом осталих економско-социјалних услова. Не упуштајући се за сада у расматрање пазлике између села и града: ? да ли је град

Његов програм сачињава праву синтезу уређења вароши истражујући примере прошлости да би се утврдила садашњост и да би се означио правац рада на овим замршеним појавама модерне урбанизације у будућности. Он тежи, дакле, да спреми једновремено и градиоца и администратора градског. Полазећи с гледишта да урбанизам не представља искључиву област рада архитекте, конструктора вароши, израде планова за поједине делове вароши, планова вароши и њеног ширења, пројеката о улепшавању, Институт обухвата изучање проблема који се пружају ка свима безбројним и многоструким условима човечијег живота, које намеће садашњица. Према тој обимноси рада он је и подељен на пет секција\ а) Развитак градова. — Овај је одељак посвећен изучавању порекла градова и њихових преображаја у току развитка. Изучавати биће градског организма у развитку кроз историју и његову судбину везану за географске и привредне услове, значи утврдити његову еволуцију до данашњега стања и, на основу ње, утврдити правац будућег рада. Један град је везан ланцем векова који се морају т изучавати као резултанта његових услова развитка. б) Социјално уређење градова. — После претходних историјских расматрања, изучава се великоградско становништво, његове потребе и његове кризе. Овај део обухвата описивање порекла, састава и обзлежја варошког становништва с гледишта демографике санитарне, с гледишта привредног, душевног и моралног. Он обухвата услове под којима се вршн специјална делатност диктована мерама здравственим привреднимикултурним, Поред практичних вежбања (израда статистике, дијаграма), организовано је изучавање разних сличних установа. Овоме су придодата предавања из Хигијене Становања: положај вароши, осигуравање здравствених услова становања распоредом улица и станбених просгорија. в) Административно уређење градова. — Ова секција обухвата сплет питања полигичких и административних, нскрслих поводом појаве концентрације становништва на одређеним тачкама територије. Ти су нови проблеми потекли крајем XVIII а током XIX века после индустријске

само суиротност селу по броју (квантитативна теорија) или се град разликује од села као насеобина с одређеном територијом, којој је главна управна власт делегирала нарочита административна права (политичко-административна теорија), ми стојимо данас пред овим процесом. На страни, истина, више но код нзс, у великој мери, пошто је наше село кроз историју отишло једним одређенијим правцем диференцијације, али не смемо губити из вида појаве најновијега времена које и нас нагоне да се тим процесом позабавимо.