Beogradske opštinske novine

Страна 18 -

Општинике Новине

У осталом мислим да не би згорега било, кад би једна комисија стручних људи — састављена из инжињера, трговаца и т. д. — ово замашно питање ближе ироучила. Ја бих вам на вгине писмо далеко раније одговорио да ми у овоме међувремену пут по

хитном фамилијарном послу није једно десетак дана однео. Примите, госггодине председниче, уверење мог одличног поштовања. Д-р МиХ, М. Вујик, професор Велике Школе«. (наставиће се)

[ЈГ ранице вароши Београда из године 1889.

Београдске „Општинске Новине", у своме броју од 6. јануара 1889. године доносе ову званичну и за данашње реонско питање занимљиву вест: »Г, Министар грађевина, одобрио је поднети му план варошких граница, и оне сад овако теку; Од савског жељезничким насипом до прве рампе. Овом иде у правој линији до »бив. тунелића«, пресеца топчидерски друм и иде испод и дуж болнице за сумануте до барутане. Одатле, Лаудановим шанцем, пресецајући крагујевачки друм код њиве Пере Аћимовића, обухватајући ову (њиву) и имање Милке Дојчиновића, допире до мокролушког пута и иде даље

истим путем обухватајући га до раскрснице са путањом која води »Чубури«. Даље иде истим путем изкључујући Каленића ливаду и допире до цариградског друма, овај пресеца, па, обухватајући га иде дуж пута к новом гробљу, до раскрснице са тежачком улицом. Одатле обухватајући тежачку и лесковачку улицу иде даље и савија испред старог теврејског гр~обља, па, пресецајући цигљарску улицу, допире до половине Миријевеке улице. Даље, обухватајући ову пресеца Вишњичку улицу код Краљевих штала и, обухватајући ову улицу, иде њоме до раскрснице са Болничком улицом, савијајући у десно преко баштованџинице иза »две буне« и допире до шанца, а одатле шанцем до Дунава.«

Комуналне занимљнвостн широм света

Аутомобилски мотор побеђује градове целога света! Неоспориво је да аутомобилски мотор све више постаје господар света, нарочито градског живота Америке. Статистика, коју је издала федерација аутомобилизма, врло је занимљива према бројном стању аутомобила у односу на становништво света. Првог јануара 1929. године у целом свету аутомобила је било свега 29,648.508. Од тога броја Америчким градовима припада 24,137.334 или 80 од сто од целокупног броја. Аутомобил до данас је још задржао за своје обитавање у главном градове, и то у веће градове са преко 50.000 становника. Број аутомобила у однссу на број становника данас је у овој пропорцији: У Америци на сваких 5 становника долази један ауто. На другом месту је острво Хаваји, где на сваких 8,02 становннка долази ауто. Затим Нова Зеландија, где на 10,05 грађана

долази ауто. У Канади на 10,7 један; у Данској на 42 грађанина један ауто; у Енглеској и Аргентини на 43 један; у Француској на 44 становника 1 ауто. Првог јануара 1929 год, Енглеска је имала 1,023.651. а Француска 870.000 аутомобила. Приход од Париског Метрополитена. Последњи број париских службених Општинских Новина доносе интеренсантан преглед прихода и саобраћајног рада метрополитена за прво тромесечје 1929 год. Према овом прегледу, за прво тромесечје 1929 године превезено је париским метрополитеном 150,847.947 путника (за исто време у прошлој 1928 год. превезено је било 143,079.611 путника). Приход Метрополитена од продатих путничких карата за прва три месеца 1929 год. износи 102.649.108,10 франака, а прошле године (1928) за исто време приход је био свега 96.963.977 франака. Овај нагли пораст прихода од Метрополитеновог. саобраћаја званични коментар па-