Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

н Страна15

Сава М. Ђорђевић

н ј Публициста и Секрета~р Опии. Града Београда

Канализација у Београду датира из год. 1903., а године 1905-20-VII је решењем Суда АБр. 7500 усвојен распоред и програм извршења канализације Београда. Од дана оснивања Канализационог Одељења при Општини Београдској па до данас, спроведена је канализациона мрежа кроз цео предратни Београд, обухватајући и Дунавски крај и део Булбулдерског Потока, до Гробљанске, Краља Александра и попречних улица до Млатишумине. Како канализација, као један од примерних послова и брига комуналне политике једне општине, а културна и социјална потреба грађана, која директно задире у хигијену и здравље њихоза живота, заслужује, да о томе тако важном и основном културном гштању, бацимо летимичан поглед и пружимо, бар у најкраћим потезима слику од њене генезе па до данас, то ћемо се потрудити да на овом месту, собзиром на простор, одговоримо тој дужности и на тај начин обавестимо грађанство о једном подземном, невидљивом послу, иначе, саставном делу његова живота здравствена и културна његова напретка. Канализација има за главни принцип спирање, одн. одвођење најкраћим путем у Дунав кроз заједнички канал сву метеорску и нечисту воду: с једне стране улазећи кроз уличне каналне решетке и с друге, воду и сву нечистоћу, које се из приватних имања а везаних уличном канализацијом уливају у улични канал. Ова нечиста вода излива се кроз канале у Дунав. Сава прима један део нечисте и метеорске воде која не ствара нечистоћу одн. не загађује довољно воду, јер је проценат нечистоће сувише мали према количини воде у Савском кориту. Тако део вароши поред Саве, пристаништа, хланда купатила и сав живот и саобраћај: водени и суви, не осећа уливање нечистоће, нити пак нарочито утиче на хигијенске и здравствене прилике тога краја, што би иначе било обратног дејства, ако би Сава по својој количини воде, по дубини и површини била мања, него што је. Пре рата није се могло Бог зна колико урадити са каналисањем Београда. Наступом Балканског и Бугарског рата 1912 и 1913 год. доцније светског рата још мање, — скоро никако, Под окупацијом ништа стварно није се радило, То је време било мртав период рада по изради канализације, изузев саабог одржавања и извесног крпарења на местима, где је бомбардовањем Београда начињен квар. По ослобођењу, била је прва брига а и могућност, да се пристуци оправци канализације, демолиране и запуштене од непријатеља. У

1924, год. и доцније приступљено је нешто озбиљнијим радовима, али још под тешким приликама и несразмерно скупим ценама. Интензитет у пуној мери на каналисању Београда почела је у години 1927, 1928 и овој години, тако, да су Београђани од прекопаних и набацаних земљом улица добијали утисак да су међу рововима на ратишту.

Радони на изради канализације Булбудерског Потока До сада је израђено 11 т. зв. деоница, чије се границе (целокупне израђене канализационе мреже) простиру у следећим границама: Карађорђева улица, Кнез Михаилов Венац, Банатска — на Дунаву, Гундулићев Венац, Раденичка, Булбудерски булевар до Гробљанске ул. са Професорском Колонијом, Гробљанска, Ратарска поред Студентског Дома, Краља Александра до Млатишумине, затим, Престолонасладника Петра, Приштинска, Мачванска, Браничевска, Војводе Миленка, Делиградска, Милоша Поцерца, Ресавска, Дурмиторска, Милоша Великог, Дринска, ^СараЈевска, Немањина, Железничка, и Царинско пристаниште до Карађорђеве ул. Сада је у изради подслив XI деонице, који обухвата улице; Краља Александра од Мла-