Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна 23

жаше своје обележаје, своју лепоту и »живописност«. Зар једна варош у потпуном развитку не може да буде љупка, да изазива жељу да се у њој станује, да се по њој шета? Зар смо осуђени да се дивимо само лепоти старих градова? Ту додирујемо најделикатнИју тачку проучавања вароши: проблем урбанске естестике. Друге тачке су техничке природе: саобраћај, рад разних организама општинских, хиги]ена, становање; методско проучавање потреба, примена научних средстава у грађењу — све се то решава [без превеликих тешкоћа. Естетски се појам, изгледа загубио у току XIX в. Лепота градског пејсажа која би имала да задржи обележје старих вароши са »збиром

архитектонских целина хармонизираних«, као природна резултанта те хармоније, преобразила се у индивидуалистички неред без хармоније, без композиције целина. А кад се изразила жеља за улепшавањем, то је била вештачка лепота, једна пренатрпоност декоративна без икаква разлога опстанка: некорисно тражење монументалнога или мучно замршавање дисиметрије с претензијама на живописност. XIX в. се завршио у тој неповезаности. Изгледа да данашњи век има да нредузме традицију стваралачких векова, и онда ће се понова јавити естетика градова, обележавајући складношћу и истином градски живот времана у коме живимо без подражавања и без упорног тражења новине по сваку цену. Д. М. С.

— Наставиће се

Финансије општина и градова у Чехословачкој

У Чехословачкој, у финансијској организацији општина, влада тесна сарадња са државом ради развијања комуналног живота. Ошптине прикључују прирез у гливном на извесне нвпосрвдне државне порвзе, порез на некретнине, порез на зграде, порез на добит, плату онд. зараду. Висина ових приреза може достићи 200%- За градове «по статуту», које осигуравају администраривне атрибуције, које по правилу спадају у дужност Државе, тај максимум могу и прећи. У случају кад је висина приреза већа од 100%- потребно је одобрење централне власти. Приметна је слобода која је дата општинама да оређују висину пореза и располажу потребном еластичношћу у одређивању њихових новчаних извора. Општине су тако исто власне да наплаћују црирез на извесне државне посрвдне порвзв под условом да област одобри. С друге стране општине располажу читавим низом чисто комуналних такса: таксу на потрошњу пића, таксу на кирију према месној вредности стана; таксу на кратки боравак странаца; таксу на плакате; таксу на имања на којима нису нодигнуте зграде; таксу на транспорте; таксу на псе; таксу на нотрошњу луксузних артикла и т. д. Оне прикупљају заједно са државом порез на вишак вредности имања; а тако исти и на јавне забаве и представе. У Чешкој 10% прихода од овог пореза намењен је за Општу Прашку Болницу, Осимтога, општине убирају разне ренумерације или закупнине и сл: на тржишту, заузеће тротоара, потрошње воде, изношење сметлишта, сахране, грађевине (конструкције) и т. д. Умесно је истаћи чињеницу да градови који су обавезни да остварују више о-д 150% приреза наЈтжавне пооезе. кооисте од нелокупног при-

носа пореза на зграде: Град Праг, осим тога, ужива од Државе једну важну субвенцију на приход од пореза на збир послова (предмега) и таксу на луксуз. Види се какву важност Држава придаје развитку атрибуције општина, које она својим субвенцијама помаже. Такођепоетоји »специјалнипомоћни фонд« који своје приносе црпи из извесних државних пореза, Из овога фонда Управа упућује субвенције општинама које не би биле у могућности да изравнају своје буцете, Најкарактеристичнији елеманат месних финансија у Чехословачкој је органицазија легала »легал добара«. Овај легал обухвата следеће службе; службу воде, осветлења, трамваја, кланица, шума, пољопривредних домена. Не само у овој земљи, Држава има намеру да овласти општине да експлоатишу индустријска предузећа. Закон формално клаеира ова предузећа у »општинска добра«, С друге стране, закон прописује вођење општинске индустријске службе. Експлоатација мора у најмању руку да покрије све трошкове: интерес и амортизацију инвестираних капитала. Чист добитак, до кога се долази саобразно овом систему, мора се предати општинској благајни: ради покрића општих буџетскох издатака за социјалну и јавну политику. Ево, примера ради кратка анализа завршног рачуна града Прага у процентима укупних прихода за буџетску 1928.годину: Чисти општин. порези 27 Уг% Прирез на држ. порез од кућарине 12 V« Удео у порезима Државе . . . .12 52% Закупи 4 Разни приходи 22 Прирез на државни непоср. порез 22 100%. М. В.