Beogradske opštinske novine
Страна&
Општинске Новине
•Јлн— А лшј.0 иогазин и ИОНБ1ГО А ЗЦ(ЈаО]Ј
I СЧ со ' о О СО о 05 0 О « (М о СЧ | 1
•(1 јн — вниа -аеиосЈи ве и ота[ ве з С |жос 1 ј
СО 10 —1 со 1 -ТИ СО О О о' сп ^ СО 10 о О ОО ^ ?-Н г—< т—( р-М СЧ
■(1 јн А А чјвхз монззЉ А зцод
о со со сСО кз с-* СГ5 о о С7) СО УЗ О СЧ С*| цз сч ^ сч СО <м со
вииаос11И1г А оаиц
СО СО <35 I СО »О СО ОЈ о* 10 •—< сг5 сч О СП) О О СЈ)
БииаосЈхии 1 А онид
00 со —' со 1 СО о со О ^* О ОО ОО* О СЈ5 СЈ) О СГ) Т-Н «—•
БииаосЈхигс А в Г инвј
»О -«< СЧ »О 1 о; т—< 0 0 10 0^0 О оо т-н см О
•С1 јн А А1гвхзис1Н и вивнПон А сЈзцзш
10 о го 1 10 с- со со О о о СО *-<" О —« О О О г-Н г—-< Т"*
■ с 1 јн — вхзсЈа хиаз их ! -ВЛОСШ ИНЗЧ1 И вфв>Ј
О! -Н СО 1 со с- С* О* О СО О о (М 10 СМ 05 1-н (М СМ СМ -н
ВНИИВСЈ ј ОГГИН А 01ГЗЗ -ИН И ОН1В1/3 ОН91/у\[
со со с- *о со оо ^ -н о" о СГ) О —• со "Ф ^
виинвблоган А вГвр
о со со тн 1 00 т-. © СО О СЈ) О 00* О О СМ со 00
"С!ЈН — Ач1В13 згаонозс1а А зцсЈаоу
1. 1 5 ? N о" —< о сч о °о
вгаигаесЈлоган А с!з1Аи и неи [ в >{
-4 о о с; | О 08 СО О г-н О г^.* о С^ 10 т—\ г-н »—4 С\Ј *-Н
вниивс Ј јоггин А огга[ ве ниф$г
1 ео о <м 1 ® © С1 о о о о 10 с - :р ' с *—< г-Н т-Н г-Н г-Н
внзчгозА и ваАо 'А<н -В13 гаонозсЈи А В9ИЈ
тН ® | СО с- ?о О со о о О 05 ^Н Г -Н с~Н
вииив^лотан А 10вга в[иншАл и внзчЈиаз
(М Г-. СЈ СО 1 СС 02 00 о О О сб о о о О 00 О Г-Н Т-Н СО 10
С1ЈН ЖЗХ охАЈд — Аздзхз коаиж К онћшо и зхзХј 'змЈАц 'гнао!ги 'змтомо)]
сч оо оз 1 СО г-1 <м о о ' с^' О СО 10 о СО *—4 Г-Н Г—< »-Н Т-Н
Х<нвхз иоаиж Л шгезвЈи ' ирв Ј в Г 'и 1 Г в<нјв Г 'веон 'впвао :вггвио>ј
ОЈ со <Н «о ' С5 О! о" ^ ^ о со т—« С5 оо -н С^ СЧ 1 *-н
•<!ЈН -ЖЗХ охЛЈд — Лчдаз коаиж ј С оно"ниаз оззу\Ј
1 со со со ео | а а с- сО ОЗ 00* О О 00 00 О »-н со со со
•(ЈЈМ Хчјвхз монзђвЈзби Л и ионззсШ А оззјд 1
с- со со с1 о 10 СЈ с® о 00* О с4 00* о со со со о ,-н т-н СЧ С^1 СО
зниУОЈ
Тр 10 0 N СО С^ С^ СМ сч <Ј) О СЈ5 С5 О »—»1 *=1 «-Н »=< Т=Н
дине дотичног међупоиионог периода. Код овога 'Система иеће и ие може да буде једие апсолутне рачунске тачности, него ће број становника бити у некој од нобројаних година умањен, а у некој увећан; али то Цеће ни најмање утицати на општи коначни резултат истраживања истине. Инсистирајући на изиалажењу просечног конзумног етања еваког појединог становника у Београду, у једном петогодишњем подједнако издељеном периоду, а полазећи од тачке познатих врста и количина фактичне годишње укупне потрошње, ми смо у праву да лриступимо овакој једној статистичкој методи истраживања ове важне истине; јер је при том искључена свака фактичка -произвољност или етварна нетачноет. Према последњем попиоу Београд је имао 226.070 становника почетком ове, према 112.000 у 1921 години. Кад се овај вишак од 114.070 подели «а седам једнаких делова, добија се број од 16.295, са којим се повећава годишња квота етановништва. Тако ће број становништва прогресирати овим редом: 1921 год. 112 хиљала, а наредне -Ј- 16.296 = 128.295 + 16.295 = 144.590 + 16.295 = 160.885 + 16.295 = 177.180 + 16.295 = 193.475 + 16.295 = 209.770 + 16.295 = 226.065 у 1928. години на крају. (Попис је вршен у четвртом месецу ове године, када је иначе обично незнатан број печалбарских придошлица, па се можемо без огрешења о истину руководити овим пописним бројем и за 1928. год.). ГОДИШЊА ПОТРОШЊА ОД СТАНОВНИКА Дељењем -стварних количина — познатих за сваку годину по иа особ — чији се збир налази у 404 милиона килограма и литара хране и пића, добија се апсолутно тачна цифра подишње просечне потрошње жиаотних намирница свакога појединог становника у Београду. Тај резултат изгледа овако: (Види таблицу на страни 7) Овде се лако уочава постојано увећавање годишње потрошње меса у прерађеном -стању, и скоро постојано увећавање код потрошње масти, а рапидно увећавање код потрошње воћа. Међутим, потро !Шња овчијег, козјег и свињског меса, са бруто тежииом, у сталноме је оеадању, а потрошња рибе такође. Исти је случај и еа живином, кајмаком, јајима, млеком, зејтином, поврћем, кафом и шећером. Из свега досадашњег снимања по овој области исхранбеног благостања, не види се још онај најмеродавнији коначни резултат: дневни просечви потрошачки оброк. У маркирању једног претежно трговачко-економског момента из области овог исхранбеног проблема, ми смо пошли од петогодишње опште потрошње, 'спустили се до годишње опште 1потрошње, па даље до годишње поједи-