Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна9

начне потрошње, да биомо најзад стигле до дневне појединачне ■потрошње, која има звачај културно-социјалне аиоине појединца потрошача. ДНЕВНА ПОТРОШЊА ОД СТАНОВНИКА. (Види таблицу на страни 8.) Оеој лотрошњи се мора додати, лоред других овде нбобухваћених животних намир,н,ица, још и оних 10,380.825 килограма брута овчијег, козјег и нрасећег меса, које је развођено у трошарини не у килограмима, већ у живим комадим!®, са просечном тежином од ло 15 кгр. бруто. Ови преображени

милогр. нмали би се поделити на 353,093.700 дневннх оброка, те би се тако добило дневно конзумно повећање по 0,021.5 гр^ама меса на једеога становника. Међутим, то би .вероватно било таман довољно да покрије ону диференцију код брута пернате живине и крупних свиња. Ове лоследње табеларне податке треба читати као грамове. Тешке привредне прилике општега значаја, са својим гвозденим економским законим.а неумољивога дејетвовања, ставиле су свој неумитни жиг и на прилике исхране Београда. Слободаи Ж. Видаковић

За чистоту ваздуха!

Велики народи Запада отпочели еу на целом свом културном фронту снажну борбу за чистоту ваздуха. Та борба тиче се у главном заштите великих градова, где су широке популације сабијене на једном релативно малом простору. Први су кораци учињени са подизањем великог броја паркова у варошима и пошумљавањем свих узвишених места у непосредној околини њиховој. У једном од наших прошлих чланака, ми смо упутили апел да се установи празник шуме, један шумски дан, који би био посвећен у целој земљи рационалном пошумљавању варошких брда, голети, вододерина. И ако би тај празник донео огромне здравствене и економске користи народу и био у истини светији но десет других безначајних лразника укупно, ипак се нико није ни осврнуо на овај апел! Колико други народи полажу на шуму и њен утицај за пурификацију ваздуха, најбољи је доказ то, што су американци створили свој чудесни Јеловстенски Парк, који је лепши од свих европских паркова, рачунајући ту и Шенбрун и Булонску шуму, и ве■1И но сви паркови у Југославији укупно. Сам Јеловстенски Парк кошта на милијарде динара... После подизања околних шума, -^оје Д-р Дитрих назива зеленим бе-

демима противу туберкулозе, прешло се на заштиту ваздуха од варошког дима. Познато је да многољудне вароши имају по 50—100.000 домаћих димњака, огроман број фабричких димњака. Затим локомотива, параброда, аутомобила и т. д. Сви они заједно са димњацима приватних домова пуштају у ваздух огромне количине дима, пуног прашине, пепела, сумпора, и осталих несагорљивих материја. То чини, поред осталих узрока, да је ваздух великих људских насеља врло нездрав и нечист за људска плућа. Овом чисто санитарном разлогу, практичан свет Запада додао је и један економски разлог, разлог штедње, односно бесмисленог расипања великих топлотних резерви и деривата угљеновог кроз оџак, који ничему не користе, а поред тога несрећно утиче на плућа варошког становника. Из угља се добија, када се рационално искористи: катран, светлећи гас, парафин, карболна киселина, крезол и још преко сто других хемиских тела, драгоцених и скупих као и ова побројана. Сагоревањем угља кроз наше и фабричке димњаке све то иде у ваздух! И културни су се народи сада бацили да реше практично и корисно тај проблем: како ће најлакше да ва-