Beogradske opštinske novine

Општинске Нонине смрти, х-оће се спал>|и!ван>е тела иа један иајубрзанији начин, који поред хигијенске стране усл!0 !вл»ава и друге добре, о којима <ће доцније бити речи. Људско тело, после смрти, жели ее, да се сведе на његове хемијске елементе за онолико минути колико година оно траје кад је сахрањено, најбржи,м сагоревањем, штедећи се ових опасности по живе за време од 10 и више година, просечно време трајања распадања закопаног леша, па свих материјалних трошков, који се традицијом наше вере, црквених и других обичаја неминоиоио намећу и, најзад жели се да човек може гооподарити својим телом и после његове смрги По'ред 0!В1их равлота, остају миоги; друши, не мање важни. Поменућемо само неколнко. Доминантан је разлог: хигијенски, јер је и највећем противнику краматиста јасно: да гробља прљају земљу, загађују воду а често и околну атмосферу. Да је то тачно, доказ је поред све (јасноће и тај, што се гробља увек оснивају и парнелншу ван града или села, а никако у сам -град или село. Иако се овде признаје чињеница да су данас гробља за сахрањивање ван периферије и удаљена од главног живота једног насеља ,ипак не значи да су се 'Т 'и1ме избегле оте непријатности и страшне последице, које од гробља проистичу, јер отрови раопаднутих лешева из гробова, атмосферском водом, која кроз земљу понире, или подземном водом која пролази поред гробова и додирује лешине, може прећи и у бунаре и изворе, тако да доцније потрује све оне, кој« се том водом служе. Иако би могли у начелу да подвучемо опасност по живе од гробља, служићи се примерима из наше непосредне средине, ми ћемо на овом месту навести неколико конкретних примера из света, највише зато што су исти били резултати дубокој .студији великих научњака и предмети јавних дискусија међународним научним форумима, на којима се свестраним и стручним расматрањем дошло до нешобитне истине, моје и за лајике морају бити јасне: 1. По Карлу Франклену из Берлина (2еИбсћ гј за хигијену), горњи слојеви земљине коре садрже у опште много клица. Број ових опада према дубини, тако је на 1% м. дубине земљиште готово без клице. На 5 м. је увек оез клице. Клице прострела само изузетно расту на 2 м. дубине, клице тифа развијају °е ј!ош увек и на 3 м. дубине (изузимајући месеце април, мај и јуни). 2. Уфелман и Хајм нађоше год. 1889. (виДи I . јогих — ] 889.), да су тифне клице живе и имсобне за распростирање и после четири .»геоеца а и дуже у човечјем измету, ђубрету 'И баштенској земљи. ^алтије (Јоигпа! сЗе тесЈ. у&епп —'Рат 1 оо9), извештава: туберкулозне клице живе у теч-

Ј "" II" I ■ - "-'Т у страна 13 ности са 5—10% алкохола више месеца; температура од 71° С не убија их тако исто ни сушење ни смржавање, ни оољење ни пнилење. 4. Есмарх млађи (2еЧзсћгШ — за кигијену, 1889.) иодвлачи: „туберкулозна клица остаје у животу много недеља (20 и више), али не преживи годину дана". 5. Шотелијус, (Сеп1га1ђ1аи {иг ВЈо1о§1е 1890.), нађе у -плућима једног 'Сахрањеног туберкулозног, после пола године, живе туберкулојзне клице. Доцније једно испитивање са размаком од сахране пуних 1% год. При првом експерименту беше топлота у болееном плућу 34° С. у здравоме плућу била температура 22° С. а у околном земљишту 13° С. 6. Де Гијана из Италије („Рћбшх" — 1890). констатује: „на живот колеричне клице нема утицаја ни дубина земљишта, ни влага, ни температура; она расте и размножава се. Само ако су у земљишту појаве гнилежне клице, онда је колеричним клицама ограничен боравак и сигурно пропадају". 7. Петри у Берлину (2еЈ15сћгШ — за хигијену): долази приликом испитивања малих отровних животињоких лешева и закопаних у дрвени или метални сандук, до ових резултата: а) Прострелова клица у мишијем лешу била је у стању после 50—186 дана да успешно проузрокује болест; у морском прасету, пак, после 90—192 дана. б) Колеричне клице остају у животу 6—19 дава. в) Тифуона клица у лешу белога зеца, ископаног после 30—400 дана лежања, није била више способна за живот. г) Исто тако ни јектичава клица (код белога зеца) после 35 дана. 8. Лерман (Агсћју №г ехр. Ра1ћо1о^Је) тврди: „заражљивост тетанусове клице била је у снази још после 2Уг године". 9. Пасте-р: на местима, где су покопане животиње, цркле од прострела, износе доцније глисте, прострелове споре из земље на површину. Овце које пландују по гробљиштима, у којима су покопане пре 12 година прострелске лешине, заразе се и оболе од прострела. — Кртице, пац-ови ,лисице, муве и обади разноое инфекцију". 10. Карлински (Рог1зсћгШе с!ег МесћсЈп 1983.): „Тифусне се клице могу у лешинама, где је гнилење отежано, наћи после 3 месеца". 11. Роберт Кох (Еи1епћиг§ Реа1 — Епас1ор.): „муве које долећу са колеричних лешина еадрже колеричне клице; могу дакле заразу пренооити". 12. Венков из Казана Врач Но. 8, 1893: „На хранљивој маси од желатине не ушнуше колеричне клице ни при хладноћи и мразу од — 26° Р.