Beogradske opštinske novine

Страна14

Општинске Новине

Извештај^на књипа Медецинска Наука (Њујорк 1901), доноси ово: „Опити Ог. Косћа, Бг. Егаг1а и Бг. Сагреп(ега показују, да слезина оних животиња које су угинуле од маларије, може бити осушена ,годинама чувана, гаа да ипак задржи 1моћ преношења заразе. Свима нама је позната о-на куга хумодени, од 1828. год., која је била последица раскопавања онога земљишта, где су оре 300 год. били сахрањени патници, умрли од исте куге. Сличан случај десио се пре неколико година у ОегђузћЈге-у у Енглеској а страшни замах колере у Лондону, 1824 год., сматра се као резултат раскопавања онога места где су била сахрањена заражена лица из 1665 год. 1843. год. Мтсћтћатр1оп, у Енглеској готово је оггустошен од болести, која је проузрокована употребом гробљанске земље за ђубрење градина. У Египту је, 1823 год. беснела куга, која је произашла од поновне употребе старога гробља у КеИуић-у, 14 миља од Каира. Последица: у Кећуић-у је умрло 2.000 лица, а у Каиру је омртност била страшна. Пре неколико година Италијанска села Нћо п<М1о и ВоћИа била су нападнута од ужасне епидемије, чија је клица, без икакве заблуде, била у суседним градинама. У једном пољу на Јурским Планинама била је закопана скоро седам стопа дубоко лешина једне болесне краве. После две године, за које време површина гроба није дирана, Пастер је нашао, да је та земља садржавала клице, које су, унесене у мор-ско прасе, проузроковале маларије у смрт. Даље, кад је узета глиста са зараженог места, земља, што је таађена у њеном желудцу показивала је клице црнога пришта (антракса), које су, унесене калемљењем, појачале болест. Изволите узети у обз1ир, да се пробл1Вљена земља кад је глиста избаци наиоље, суппи и претвара у прах, да је ветзр раздуиа на траву и биље, где стока <паше, « да се тако преноои болест... Пастер вели, да је на гробљу могуће да нека кл1ица, са опособношћу да зарази специјално болешћу, не буде униште-на у глисти и да, иошто је избачена из глистиног тела, изазове болест у дотичној животињи. „Британски Ме-

дицински Журнал" садржи толико јаких доказа за преимућство спаљивања, да је — како изјављује Пастер — непотребно фалсификовати приМере. Кад је Др. РеПх Рогтеп1о писао: земљиште, које је једанпут засићено у трулежима, може на неодређено време да сачува своју способност заразе и да за многе нараштаје буде опасно место". Телеграм из Моп1геа1-а датиран 26 октобра 1885 год. а упућен од 1месног физикуса, сведочи, да је гробар у 51. 5и1рјсе-у по имену Коћ11аШе раскопавао гроб поред једног другог, у коме је почивао човек који је месец дана раније умро од велике богиње. У то време у селу није било великих богиња, али КоћИаШе се после неколико дана разболео и најзад умро од великих богиња, уверавајући да је ту болест добио од оног човечијег леша, закопаног месец дана раније. Ако хоћете да «спитате појединости, начиће те поменути телеграм у сачуваним хартијама „Дитруитски Вечерних Новости". У „Медицинској практици 20 века" издато у Њујорку 1900 год. у одељку о туберкулози Ог. 5. А. Кпор!, чувени ауторитет за савре мену купу, потврдио је, „да одељак о сузбијању туберкулозе не би био потпун кад се не би поменула опасност, која произилази од садашњега скоро општег начина поступања са мртвацима". Даље би требало имати у виду: „о филтрационој моћи 1 земљишта -и !о размосу бактерија подземно1м водом". Писци са својим испитивањима не доказују само да су могућа распростирања бактернј:а на велЈике даљине Струјом подземне ®оде, нело да постоји и опасност по окјолна земљишта, около и над струјом подземне воде, да га не упрља и не зарази. Они су могли у једној прчлици, да утврде пролаз бакцила више од 200 м. покопаног леша. Сви су испитивачи сагласни, да се између кужних и гниљних клица води борба на живот и смрт и да на послетку кужне клице у гробовима и лешинама подлежу гниљним клицама. ће се)