Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Стр. 33

год. а из постигнутих уштеда одобрене св-оте од 5,289.784,58 дин. из истог кредита за калдрмисање Немањине улице. 4. — Одбор је примио к знању саопштења одборника г.г. Михаила Ђурића и Драг. Милошевића да због лечења не могу присуствовати еедници. 5. — Затим је ошитински пуномоћник г. Богомир Богић прочитао извештај о стању наплате заосталих и 'ненаплаћених прихода у појединим опшгиноким одељењима. О његовом извештају развила се дужа Дискусиј а. Међу првима одборник г. Д-р Драг. Аранђеловић констатује да извештај садржи пора<жа1ва|ј»у|ће ствари и да се из њега добија утисак да се општинска имовина сматрала као алај-бегта слама и од стране њених чиновнима и од стране грађана Општине Београдске. Пита се шта би требало урадити да се овакве ствари онемогуће у будуће, и закључује да би општинска привредна предузећа као што су трамваји, осветлење и водовод требало предати у руке приватног капитала и моли Општински Суд да у томе смислу учини енергичан корак. На крају пита, је ли од стране државне власти штогод предузето против чиновника који су упропастили 42 тужбе поднееених за наплату општинских пражбина. Председник г. Савчић одговарајући г. Аранђеловићу мисли, да се еа добром вољом и бољом организацијом и општинска предузећа мопу водити ириближно «ао и приватна. Кад се изврши реорганизација и кад се свако постави на своје место и кад свако буде плаћен ирема евојој способности и буде радио колико год може, тврди да ће и резултати бити доуги него што су до сада били. Напомиње, да је Суд вољан да лрими сваки еавет од општег интереса како би се Општина довела у ред. Одборник г. Ранисав Аврамовић такође налази да су ствари које су 'констатоване у извештају општинског пуномоћника поражавајуће, али држи да би Општински Суд требао да саопшти нешто и о позитивним мерама које мисли предузета да се злоупотребе у будуће спрече. Начелно говорећи о предлогу г. Аранђеловића да би општинска предузећа требало дати приватном капиталу мисли, да се е тнм не би много бољи резултати постигли. Нигде скоро није наишао на случај да једна општина даје своја привредна предузећа приватним личностима. Јер та предузећа неоонивају се еамо за добијање новца већ треба да служе и хуманим циљевизда. А једна банка или један страиац иеће много водити рачуна о томе у колико ће бити хум ане и социјалне потребе једног рада задовољене. Мисли, да се и «од нас може наћи

људи и верује \да ће и општина такве људе наћи који ће њеним предузећима управљати како ,је то потребно. Председник г. Савчић у одговору на примедбе предговорника излаже у каквом су стању затечена предузећа општинска кад је садашња Управа примила дужност. Напомиње, да ће ее приступити реорганизацији у Књигов>одотву и Бла:гајни као и у Таксеном Одељлњу и Трошаринском. Прима сарадњу одбор* ника у томе ра)ду и пристаће на сваки искрен договор у општем интересу. Одборник г. Д-р Страшимир Милетић говорећи о поменутом извештају општинског пуномоћника констатује да се цифре које је сада чуо и оне које су већ делимично објављене преко новина не подударају тачно. Ранији начин наплаћивања струје преко Поштанске Штедионице нутем чекова није био добар. Чуо је да је читав ииз признаница са ових чекова о овим наплатама спаљиван. Држи да у изналажењу цифара о ненаплаћеној струји треба бити потпуно објективан, непристрасан и тражити праву истину. Општинок« адвокат свој носао треба да прошири на целокупну општинску администрацију и све општинске установе и њене органе. Контрола треба да буде ефикасна и етална. Моли г. Председника да појача колаборацију са Одбором, и зато мисли да би требало основати разне секције. Одборник г. Милован Матић начелно говорећи о питањима која су ее чула поводом прочитаног извештаја држи да и о питању вођења општинских предузећа треба да се чује свачије мишљење у одбору па тек онда да се донесе закључак. Предлаже да више одборника разних занимања сарађују са Општинском Управом на томе питању и својим саветима припомогну да се ово што желимо уреди како треба. Одборник г. Алберт Фирт моли Општинску Угераву да продужи у правцу у коме је почео општински адвокат. Налази, да је и у Управи Општинских Добара исто толико хаос као и у Електричнај Централи где има око 300 позиција које су означене као пропала вересија. Износи поједине примере рђавога газдовања 1 са општинским добрима- Има прилично много општинских добара која су насељена а која не плаћају кирију. Држи да би требало поступити по извештају Анкетног Одбора о раду бпштине од 1919. до 1926. год. који -је штампан у књизи „Београдска Општина". Тај извештај ездржи разне злоупотребе које су појединци вршили на општиноким добрима и имањима. Треба дакле предузети најстрожије мере да се ненаплаћенн приходи наплате и злоупотребе спрече, а после може да се расправља и решава о то^ме да ли да се општинока привредна предузећа препусте приватним лицима.