Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна5

Влада К. Петровић одборник општине београдске. Просветна политика Општине Београдске

Београд се развија оврло нагло. Из пописа, који је скоро вршен, очигледно се види да Београд напредује по броју становништва готово гигантским корацима. Упоредо с тим •к.апредовањем има се дужиост старања да престоница не изостане у оним институцијама које изискује једна многољудна варош а које су веома шотребне. Проширење водовода, саобраћаја, електрике, подизање азила и склоништа за децу, подизање купатила, калдрмисање улица и извођење нових насеља по једноме плану и т. ,д. без .сумње да ће бити прва брига општинаких у.права. Али тако исто овака опшжнска управа мора имати и своју просветну политику; она мора имати један просветни програм који мора детаљно изводити. Прираштај становништва повлачи и прираштај деце. У том погледу се мора имати тачна статистика, тачни подаци те да зна које нам зграде требају. Незгодно је да се у Београду настава врши полудневно; за осуду је да се деца по београдским школама гуше по учионицама « дворишту; неопростиви је грех пустити децу у једно каљаво дворшпте из кога се у учио«ице навлачи блато. О свима тим потребама мора се новести озбиљна рачуна. Ми имамо основну школу на Теразијама која није ни за какву употребу а за школу у којој ће боравити и обучавати се младеж — никако! Истина је да се последњих година доста зидало; поди'Гнуто је неколико лепих школа, али. пр,и томе зидању, канда, ее гледало да се задовоље тренутне потребе Београда. Није се помишљало да оу потребе Беогр>ада много веће, није се водило рачуна о порасту становништва и деце, те би се у том случају с мало више материјалних лсртава задовољиле потребе унапред :за неколико година. Један лео ■пример тога нерационалног подизања школских зграда то вам је школа на Душановцу у којој има данае 6 одељења а полудневну наставу изводи 12 наставника. Да се је мало више водило рачуна о развијању насеља и пот-ребама тога краја морала би школа бити много већа. Полудневна настава ,се врши и пе другим школама а те је сува ште-

та за правилан рад и напредак. С децом се не 'ради онако како то изискују прописи и како би требало да буде. С тога је врло потребно да Београд има довољан број шклских зг.рада, јер је збиља незгодно рећи да Београд нема зграда у којима би прикупио сву децу дораслу за школовање а тако исто још је горе признати да у престоници Југославије има један приличан број деце која не посећују школу и која остају аналфабете. Једна од најпречих дужности садање општинске управе је брига за подизањем нових школских зграда по разним крајевима Београда и дозиђивањем старих да би се у њима добило довољно одељења за редовну наставу. Подижући школе општинска управа мора помишљати и на друга одељења у шима, која ће служити за дечје клубове и установе, школске кухнње и одељења за забавишта и места где ће се деца бавити на ружном времену. Тако исто велика се пажња мора об,раћати на школске сале за свечаности, које би уједно биле ренрезентативне дворане дотичних крајева за позоришта, биоскопе, предавања и др. Београд се развија а упоредо с тим ра;звијају се и поједини центри у којима мора бити свега онога што једном културном човеку треба. Школе су »па« места која могу прихватити, уз припомоћ грађанства дотичног краја, да руководе пропаганду у свима правцима. Невоља нашик школа у нрестоници је подједнака готово у свима крајевима. Дворишта неуређена, голи зидови, оскудица у најнужнијим наставним срествима, нередовно трајање наставе и недовољна контрола о свој деци, нарочито о оној која се упишу у школу па негде ишчезну; недовољна брига о сиротој деци, која у свжом случају морају бити предмет старања општине, дају нам ни мало завидну слику наших школоких прилика. Ако би који странац наишао у Београд гоа зажелео да види једну основну школу тешко да бисте му могли показати нешто што би му могло импоновати. Треба видети једну Масарикову школу у Прагу па добити појам о старању општине о основној наетави. Треба