Beogradske opštinske novine

Стр. 2 8

Општинске НовиМе

IV. О ракији и другом алкохолном пићу. 1. Забрањено је продавање рамије и другог алкохолрЈог пића, у којима се докаже, да има каквих страних шкодљивих материја. 2. Ракија, у којој има бакра раствореног нз казана или луле приликом пе>чења ракије, сматра се да је ш.кодљива. Али, како се потово у свима нашим ракијама обично налазе минималне количине бакра, за које се не може рећи да су шкодљиве, то ће се 1само оие ран1и|је сматрати да су 1Ш1кодљ:иве, у којима се може бакар доказати раствором фероцијанкалијума. Ако се дакле додатком тога раствора у ракији, која је истом количииом воде разрађена, појави црвенкасто мрка боја, сматраће се Да је таква ракија шкодљива. Исто тако не допушта се, да у ракијн има ма камвих п!о здравље шкодљивих соли, метала (олова, цинка и др.) и слободних минералних киселина (сумпорне киселине). У ракији не треба да има фузла (амлалкохола) а у којој се нађе да има више од 0.15% фузла, сматра се да је по здравље шкодљива. За бојење ликера и другога алкохолног пића није дозвољено узимати анилинске или друге какве по здравље шкодљиве боје. 3. Забрањено је под именом „прирвдне ракије" као гаод именом шљивовице, комовице, коњака, рума и т. д. продавати вештачке производе. Ракија у којој не може јасно да се докаже специфични дестилациони продукт, који чини карактеристични буке пића, или је тај буке замењен каквом „есенциом", онда се таква ракија уеек мора обележити као вештачка ракија н. пр. „вештачки коњак", „вештачки рум" и т. д. 4. Приликом санитетских ревизија узимаће се од сумњивих ракија и другога алкохолнога пића пробе, ради хемискога прегледа. V. О сирћету. 1. Само чисто сирће и у коме нема никаквих страних шкодљивих материја, дозвољено је продавати. 2. Под именом природнзга винског сирћета забрањено је продавати вештачке производе. 3. Сирће за јело и другу кухињску и домаћу потребу треба да има бар 4% сирћетне киселине. Слабије сирће забрањено је продавати. 4. Да би се оценила каквоћа сирћета, узимаће се редовно приликом санит. ревизија од сумњивих продуката пробе, ради- хемиског прегледа. VI. О уљу за јело. 1. Забрањено је под именом уља од маслине продавати друго какво уље н. пр. готопово или сезамово уље и т. д. или смесу уља од маслина с другим уљем.

2. На судовима, у којима се ради продаје држи уље за јело, мора бити јасно и разговетно написано, да сваки купац види, какв'0 је уље у истом суду, да ли уље од маслина или друго какво уље, или смеса разних уља. .3. Само чисто и неукварено з^ље дозвољено је продавати. 4. Каквоћа уља оцењиваће се хемиском анализом и тога ради узимаће се пробе су_мњивога уља приликом санитетских ревизија. VII. О посуђу у опште за јело, пиће, кување и за мерење течности. 1. Судови за јело, пиће, кување и за мерење течности не смеју бити: а) од олова или залемљени металном смесом, у којој има више од 10% олова. б) калајисани легуром, у којој има олова. Обо важи и за бакарне калајисане судове, који увек морају бити чистим калајем калајисани, ако служе за држање >и кување јела, |пића и друпу сличну потребу. ■в) не смеју бити од легура, или глеђаисани емаљом или глазуром, из којих судова сирће од 4% јачине после по сата кувања може олово да раствара. г) од гуме или каучука у коме има олова или цинка. Ово важи и за цуцле и играчке од каучука. 2. Забрањ-ена је употреба штањола или, друге какве металне харгије, у којој има олова. а служи за савијање жи1ВОтних средстава. 3. Затварачи на сифонима несмеју имати више од 1 % олова. 4. Да ли посуђе и други овде по-менути предмети одговарају овим правилима, оцењиваће се хемиским прегледом појединих сумњивих предмета, који ће се тога ради одузгамати, гариликом санитетских ревизија. * * * По себи се разуме, да се најстроже забрањује и да ће сваки онај бити гао закону ' кажњен, код кога се нађе, да у опште држи и продаје по здавље шкодљиве предмете, да предмете од веће вредности меша с предме- : т!им;а од мање вредности смерајући на већу добит, као н. пр. шкодљивим бојама фарба јела, пића и друге предмете за домаћу потребу, ко 'У брашно и хлеб трИа шкодљиве материје, ко бибер, паприку, цимет и т. д. меша с предметима од мање вредности и тим подобно. На послетку препоручује се продавцима и препродавцима да обрате нарочиту пажњу, да гариликом куповања своје робе траже начина да се увере о иоправиости купљене своје робе, јер онај код кога. се нађе да неисирав«у робу продаје, одговоран је за сваку неисправност робе. Од суда општине вар. Београда 10 јула 1892 год. АБр. 8287.