Beogradske opštinske novine

Страна2

Општинске Понине

Слободан Ж. Видаковић

Циљ и значај „Општинских Новина"

И пре међународиог конгреса стручне штампе у Нвмачмој, а нарочито после њега, постало је свима јаано до (очигледности, колики .значај у жи®:оту људске заједнице игра стручно нотаинарство, а гареко њега и модерна стручна реклама, у 'муниципалним посло©има њен највииш о.блик, познат под именом репрезентације. Народи се у културној борби утркују ко ће пред међународним форумос.1 показати се бољи и дораслији за велике замахе цизилизације и напредка. Ти напорн, да :се на интернационалном духовноад тржишту изађе што спремнији, и у што отменијој форми осећају се у снажним акцентима нарочито у О'вој децемији нашега века. Пре ратова била је разумљ1и!ва борба између двају оупротних схватања: да ли лист једне велике градске општине, у нашем случају резиденције, треба да буде обичан листић, билтен ефимерног значаја, за службене наредбе, обзнане .« лицитације или треба да буде часонис већих размера, који би поред чксто службено-иМ1формат1иЕнО !Г карактера, расправљао стручно и зналачки све ком1уналне проблеме како из животних иитања свога града, тако и теориска, општа расматрања модерног урбанизма. Данас би та борба представљала у најмању руку анахронДзам! Бапимо један поглед на Норвешке и Шведоке општинске органе. Они и техником и садржајем реорезентује високи ниво овојих градских оиштина. Исти је случај код Енглеске, Немачке, Чехословачке, Француске, Италије. Једна од релативно мањих управа у Болоњи даје овојим грађанима часопис ирвокласне лепоте и садржине и у своме програму каже дословце: „Нашем је листу сврха да прикаже у земљи и иностранству важност Болоње, како се она манифестује у њеној муннципалној активности, трговини, индустрији, делима духа и њезиним вишим органима и најрепрезентативнијим људима; он се бави свима проблемимз, који се односе на живот грађана и демографији, која се односи на град и провинцију".

Сам Мусолини објавио је преко „Пополо д'Италија" своје схватање значаја савременог коЈмуиалног листа: ,,. .Потребно је на крају крајева научити грађане да читају листове својих општина. Само на овај начин може комунална акција бити ислитана и расправљена у потпуности комплекса". Даље Мусолини у том свом чисто програ.матичном чланку, који шо фашистичком схватању одмах постаје закон, излаже шга све има да се пише у једном опшгинском листу, и на завршетку (вели: „Најстарији су листови у Италији општински листови. Они су од увек имали једну строгу научну озбиљност, у њима су се домаћински расправљале све бриге модерног града, заједничког огњишта данашњице, п они данас представљају огромну моралну снагу Италије". Др. Едгар Конзелас, генерални секретар Лисабанске О.пштине, излажући програм рада своје општине, подвлачи: „Не да се ни замислити рад на питањима муниципалних програма без тесне везе грађана и општинске управе. Л та се веза, објективно, може постићи једино општинским стручно- популарним листом, из кога грађани сазнају све што општпна ради и намерава да ради, а општинска управа шта грађани желе и у ком се правцу пружају њихове минималне тежње". А наш велики пријатељ г. Ерио, државник и председник Лионске општине, шшинар по професији, арбитар у питањима комуналне акције, овако мисли о општинском листу: „Никада се плодна акција општинске управе неда замислити без искрене новинарске сарадње; а ту сарадњу најјаче, најстручније и најозбилније може да пружи општини њен сопствени лист''. Председник Трста, којји је у исто време и председник Савеза Градова у Италији, г. Ђиорђио Питако, у програму тршћанског комуналног листа за 1929. год. подвлачи: „У животу града постоје проблеми, које нестручна критика често гледа одвеђ „једноставним" очима; други опет, који на око из-