Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Страна5

Влада К. Петровић Улична деца Београда

о ттитању уличне деце доста је писато код «ас. Питање којим се морају позабавити и наши педагози и наши полициски органи), питање коаде треба тражити лека. Водити бригу о детету значи уштедити доста у доцнијем раду, значи створити све услове за правилан живот свамога појединога и обезбедити се од многих неугодноспи које долазе од рђавих вршења дужжиости према деци, нарочито према оној деци која немају ннкога свога « остављена су улици и рђавом друштву. Ми свакога дана в1иђамо пуно деце по оокаку, деце која живе од данас до сутра, деце за коју Б'ам нико не може рећи 1 ии од чега живе, н.и чим се занимају, ни где опавају, ви шта једу а о утицају на њих ми знамо пуно, знамо колико је кобан утицај на ту децу оних који их упућују и играју се њиховом будућношћу. Да ли се ми старамо довољно о тој деци коју васпитава улица и да ли би се шта могло учиИИТ.И да се та деца отргну од улице, да се упуте добру и ваљану раду и да се од њих створе добри чланови друштва? То питање постављају многи који сваког дана по улицама виђају м-асу издрпане т пропале деце, међу којом има и оне, која могу бити и лепо обучена али и саовим пропала. Међу то ( м децом виђате свакодневно један велики број и жеиске деце која полако срљају све ниже и ниже. То питање се увек постављало, тражило се лека за њега, алм се увек јављала преча питања, па је оно бацано у позадину. Гомила мушке и женске деце, што прети и миру и јавном моралу престонице, канда треба да буду последња брига у ланцу многих које «'мамо. Свакодневно читамо у новинама о силним крађама за које се најчешће испостави да их чине деца и млади људи; свакодневно видимо очима шта та деца реде а свакодневно чујемо од родитеља, с пуно бриге и зебње, како им деца постају све необузданија м вепосл^шнија. А још је страшније оно што не излази; на јавност. Најгрубља морална падања, најтежи случајеви изведени с пуно трагике кавују нам да наше друштво полако клизи по низбрдици с које га може вратити само један смишљен рад и непрекидно старање. Ситне и крупне крађе, подражавање биоскопским продукцијама, јурење за уживањем и кад се нема !среста1ва, ис-

пијање соде и скакање у воду, облачење по моди и онда кад >се нема за то могућности, напуштање родитељске куће ио једном нечувеном начину, непослушност и према родитељима, и према старијим, све су то ствари које нам казују о мораллом дефекту који нам се после рата у јачој мери појавио, све су то ствари о којима се мора водити рачуна и које се м-орају угушивати на један рационалнији начин него што је равнодушност која је овима завладала. Ако >се остави да ствари иду како су почеле, |бојати се да нам не запрети јача опасност са те стране и толика да ће бити доцкан извести борбу противу тога срествима, која би се данас могла употребити. Нису ова улична деца ј до те мере покварена да их одмах морате трпати у заводе, нити би то био педагошки ни човечански а.гг. Ми имамо мало завода за поправку деце. Београдски прима само децу која су учинила какав кривични деликт. Осталу децу не прима. Београдски Завод ради с пуво успеха; он је аа сада мали, али се лепо развија и у скором времену ће се развити у један потпуно модеран и потпун'0 користан завод, из кога ће деца излазити препорођена као што и сада у мањем броју излазе. Али деца улице која још нису запливала у вртлог 1и блато могу се поправљати без завода и без много расхода. Такве је деце, канда, највише и у колико се мање старања води ^о њима у толико ове више тону у кал свакидашњег живота; сваки пропуштени час доноси нам све више брига, непријатности и ивдатака. Међу том уличиом децом пуио их је која се отимају од нер-ада и кварежа. Има их доста која себи стварају заниман.а и полако се формира у њима један радан дух и жеља да се живи поштено. Једни продају цвеће по гостионама и у истини није им циљ она груба прошња која -се оиет јавља код много других. Ових других има много више и ови ту продају карата, цвећа и некаквих листова не врше из убеђења да зараде и живе, већ из чистог нагона да просе, да изазову саучешће — а то је најгоре. Од те се деце формирају левенте, лењивци ^и готовани, који једног дана оду и у криминалитет. Ви у вече по гостионама виђате пуно бедних девојчица од 8—10 година са две, три карте, два-