Beogradske opštinske novine

Страна4

Општинске Новине

Д-р Драгољуб Аранђеловић

Дом за печалОаро

У Београду, као престоници државе и »аЈ(већем граду њеном, где је могућно релативно брже но у друпим меслима на.ћи посла и зараде, свакога дана све је већи број т. зв. печалбара, сезонских радника, кој« долазе у Беопрад да раде и зараде, па да се после протекле радне сезоне врате са отеченом зарадом својим домовима и озојотм породицама у ближа или даља места ^наше домоииие. Тих печалбара има и>з свих крајева, највише из Лике и Далма.ције, врањскот и пиротског округа, са Косова. :и у опште из Јужне Србије. Има их наше крви и језика а има доста и Муслимана и Арпаута. Све је то !Бредан и штедљив овет, који невероватно уме да штеди « да од својих уста одваја да би што више сачувао и одиео овојој породици која је 1на дому остала. Треба видети! шта ти људи једу кад дође време ручку на грађевинама и другим местима где раде тешке ручне радове: хлеб, паприка, лук, патлиџан, оо и вода, а има их којима је и то екупо « који утољавају глад сухим хлебом и сољу... Тек тада кад се то види може се појмити шта звачи љубав према својим ближњима ради којих се све трпи и подвоси... ;Ка«о се хране тако и станују ови наши печалбари. Једини принцип који их руков.оди при тражењу стана јесте: што јевтиније... Спавају по подрумима, таванима, шупама, недовршеним и у пола срушеним грађевинама, у мрчним и влажним избама, спавају по неколико у простору који није довољан ни за једног... Ал1и1 само да је јентино, да ее што више уштеди... Како је бедан живот у таквим просторијама и лети, кад се могу држати прозори отворени, и какав је то> пакао зими када треба :затвор!ити врата и прозоре, св-ако може ссби лако представити. Бесмислица је код оваквих просторија и „станова" и спомињати реч „хитијена", пошто су они негација 'Сваке хигијене. Човек се само стресе кад помисли где све станују људска бића... Станујући: у таквим зградама ови људи губе брзо једини свој капитал, радну снагу, на штету своје породице и на штету државе, којој су нарочито потребни оии1 вредни, способни, штедљиви и са малим задовол>ни људи. Зато треба размислити о начину да им се у том погледу помоше у толико пре што се они сами1, у својој простоти, не умеју сами помоћи нити знају на кога се треба обратити. По моме мишљењу треба у Београду подићи један велики дом за печалбаре, по могућству у близини железни-чке станице. Тај би дом са неколико спратова био као нека вел1ика касарна за више стотина печалбара, најпростије намештен, али са здравим, видним ообама, у којима б« спавало на простим гвоз-

деним креветима по (неколико људи, са купатилом и читаоттицом или просторијом за предавања. Радници ту ! не би беоплатно становалн него би плаћали недељно, како и зараду примају, али би цене биле минималне, бар не више него што они ,и сада плаћају за оне неерећне избе, у којима сада станују. Под управом строгог и енер!ГИ1чног управника у томе би се дому пазило на ред и чистоту, печалбари би !се у њему пријатно осећали, сачували би своје здраеље и заштедили/ свој новац. Са мало више труда, добре воље и нешто новаца могло би се удесити да се бар еуботом одржи за њих по неко' корисно « занимљиво предавање !из хигијене, из народне историје и географије, м^ожда би се могла приредити по која поучна биоскопска представа или би које омладинско певачко друштво могло отпевати по коју песмицу... Неко би требао да узме иницијативу за подизање оваквог дома. Ја сам у првом реду помишљао на наше Удруже'Ње Јужносрбијанаца и учинио сам управи њаној такав један предлог. На жалост она се досада није могла на то одлучити. Можда би то могла учинити Београдска Општина, и ако нису у питању грађани 10пшти1не београдске. Кад би она узела ствар у своје руке, имало би се више поверења у успешан резултат. На апел београдске онштине несумњиво би се одазвали и они беопрадсми имућнији грађани, који су пореклом из крајева, из којик сваке године долази у Београд ведики број печалбара. Има у Београду до^ста имућнијих људи из врањског и пиротског округа, из Јужне Србије и Далмације, који би радо, на повив општиноке упраие у Београду, дали свој прилог за ов-акав дом. Не 0И зацело изостала ни државна помоћ, а радо би се одазвала и наша хумана удружења. Па и општине, из крајева печалбарских, допривеле би у интересу својих прађана да се ова идеја оствари. Одржавање дома, тротпков:и1 око његове управе покривали би се киријом коју би печалбари за становање у дому плаћали. Животом у таквом дому поетизавало би се и) зближавање људи из разних крајева наше отаџбине. Живећи у њему они би се и на тај начин навикавали на правиша хипијене и чистоту, што би после и код својих кућа прокпгирали. А С'ВИ би се са захвланошћу сећали општинске управе у престоници своје државе и оних установа, удружења и добрих људи, који су припомогли да сироти печалбари, после труднога дана, имају могућности да. авоје уморно тело одморе у чистој, здравој собн на сиротињској али чистој, постељи...