Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Стр. 11

Слободан Ж. Видаковић Акција Општине на регенерацији расе

Није вдала краљевина Данока само једна од најнапреднијих агрикултурних држава, у којој се са једног хектара земље добива 'највећи жетвеши принос; од једне краве иајвећа количина :првокласиог млека, од једне кокоши највећи број јаја. Она је поред тога и једна висожо културна држава, у најстварнијем смислу те речи, која се труди да овојим озбиљним и коренитим реформама пружи образац европским државама како треба ж.ивети у организованим људским заједницама, на првом месту у граду, па да се постигне максимум среће и ооцијалног напретка. Осећа се и у Италији последњих дана један онажан покрет градских општина на регенерацији расе. Али док је о« у Данској чист, комуналан, у Италији је пун 'партизаноких примеса — те се о његовим резултатима још за сада не 'може ништа поуздано говорити. Стање градова, као и целе државе, у Италији је до скора било неподношљиво. Сад је пешто боље, али у степену који још нема историоки з^начај. Мкономска криза била је достигла невероватне размере, градска беспсслица је била огромна, глад перманентна у читавим покрајинама, нарочито у градовима Јуж^не Италије и острвима. Криминал је све више растао у једном очајном темпу, који је бацао у бригу еве пријатеље реда. Земља није производила довољно хране, и непрсстано у привредном дефицнту — Италија је била почела да се дегенерише. 'Под притиском такв '0 .г тешкот стања дошло се на идеју о читавом низу брзих и ширових социјалних рефорама. Ову акцију воде држава и градске општине, у које се нарочито полажу велике наде! Сви су изреда запазили да италијански марод пропада. Туберкулоза, сифилис, рак, алкохол, лепра, душевне болести и маларија косе и проређују његове редове и гниле оне војн иза њих остају. Италија од 40 милиона становника, има око 5 милиона болесника. Овај проценат болеоаих је нарочито огроман У Јуж^ним градовима. Дошла је зато сада једна снажна и добро организована борба градских општина проти-

ву туберкулозе, а у вези са њом и противу алкохола и луеса. Донет је закон о обавгзном осигурању радништва противу туберкулозног оболења. Од тог осигурања до >сада су ''или изузети чиновници, занатлије и пољопривредни радници, .али се осећа снажан покрет да се оно и на њих прошири. Приступило се грозничавом подизању санаторијума и диспанеера. Ових носледњих дана Италија са 40 милиона становника подигла је преко евојих општинских еанитарних установа скоро 350 санаторијума и диспансера, а Југославија са четрнаест милиона становника има једва двадесетак санаторијума и диспансера за туберкулоане! По^сле ових чисто здравствених мера дошао је закон о шензионисању радника у случају старости и инвалидитета. Право на старачку пензију има сваки радник поеле десет година уплаћивања, његовог и послодавчевог (обавезног!) у фонд код Оиштинских Штедионица, а на инвалидску -пензију шосле пет година! Затим, закон противу беопослице, нарочито градске, а у случају када је беопослица социјалног карактера, а не личног! Из целог оеог заштитног законодаветва, у чијем оживотворењу играју главне улоге социјално-здравсвена оделења Градских Оппштина, изузети су једино пољопривредни радници. Цео овај напор државе и општина за физички препород расе иомажу око 30.000 добротворних друштава, чија ее хумана акција простире V свима правцима еоцијалног и комуналног живота. У другој фази ове акције градеких општина предузело се да се широке масе талијанског варошког становништва отргну од кафане, проетитуције, злочина и коцке. Установљене еу широм земље градске организације Дополаваро, где и 'најсиромашнији радници и варошка сиротиња имају беспатие биоскопе и позоришне предетаве, вечеригаке, предавања, читаонице, безалкохолне бифе-е, заједничке излете, опортове, а као допуна онога што Дополаваро не учини дошло је хиљадама других организација за обавезно и при-