Beogradske opštinske novine

Стр. 12

Општинске Новине

нудгао физичко, духовно и етичко васпитање талијанске деце од 6—18 година. Сва та деца у том међудобу увучена су у моћне и богате варошке сггортоке и излетаичке организације, и оне, под благотворном контролом општина, опремају нове нараштаје талијанске. И ако је садашња италијанока акција с«пштина за регенерацију расе врло значајна, чак « поучна, ми се на њој не можемо ®ише задржати јер нам је задатак да овај мали есеј посветимо тој истој акцији у Данској, као мвого ближој нашој идеологпји и поучнијој за рад наших 0|Пштина на овом социјалноздравственом пољу комуналне акције. У маленој Данској, под снажним утицајем интелектуалаца и читавих корпорација, :који раде на ств арном, културно -привр едном пр епор ађ ај у данскога народа — појавио се последњих дана у градовима једаи моћан и добро организован покрет, који је у најбржем .времену и држави н ларламенту, а на првом месту онштини, наметнуо свој обилни пропрам широких и кореннтих здравствених реформи у комуналној акцији на регенерацији расе. Не треба ни једног момента сумњати да ће овај пцкрет постићи пун и неокрњен успех у једно најдогледније доба, јер ко год зна културну историју Данске последњих деценија, мора знати и то да није било до сада ниједног покрета широких размера у Данској, ако се он тицао добра целе .заједнице, да је промашио свој циљ било код владе, или удружених данских општина. Некада је Шекспиров краљевић Хамлет узвикнуо да има нечега трулог у држави Данској. И овај незаслужени епитаф столећима је притискивао као гробна плоча напредну данску државу. Данас >се за све европске државе може са више (права применити овај резигнирани Хамлетовски узвик, него за ову малу северну државу... У чему лежи суштина тог покрета данских општи!Нских социјално-здравствених дирекција за потпуну регенерацију расе?! То ћемо сада изложити у овим пасусима, без икаквих других претеезија, сем жеље, да лробудимо код свију нас трезвена размишљаља о правом и истинитом раду на добру заједнице! Сви друштвени редови Данске приметили су оно 1 што је данас и за цео свет јаона

истина, да се европски народи дегенеришу, али не зато што то лежи у антрополошкој судбини њиховој, у метафизици људских бића да се физички изрођава све јаче што год се нише културно развија. Не! То је заблуда давно пала и још се може наћи само у застарелим уџбеницима некојих социолога као Омеринга и др. Али зато стоји ипак факат да човечанство страда из дана у дан све већма, јер садашњи друштвени живот, са визом евојих исиреплетаних утицаја и једне од нај'Спјирепији борби за опстанак, утиче разорно ,на 1псих0|физичку организацију данашњег чо>века, нарочито, и овде подвлачимо, на становника савременог модерног града. Луес, туберкулоза, алкохол, нервна оболења, проституција |И криминал представљају данас један страшан бич над главом садашњег друштва; један крвав и бруталан трибут, страшније по броју жртава него најсвирепији рат; ужаснији по реперкусији на расу но читав божији пом ор! И људи, који мисле о судбини Данске, — а о њој мисле девет десетина Даиаца бацили су се свом снагом у један моћан и ванредно 'организован комуналан покрет да горњем социјалном злу стану на пут. Афиши, овестрана пропаганда, популарна предавања, листови, биос-копске рекламе, резолуције умитинзи, дани колективне борбе, једном речју свестрана јпропаганда и борба на свима линијама, која је одмах донела и узакоњење свега оног, у чему дански народ гледа спас своје раее и гарантију за срећнију будућност! Тако према том широком и већ озваниченом реформистичком пр^ограму, кога воде и остварају, као што рекосмо, на првом месту оделења за социјалну политику градских општина, имају се забранити стално или за извесно профилактично време бракова туберкулозним, сифилистичним, Х |роничним пијаницама и лрофесионалним 'злочинцима. Сваки ко ступа у брак мора да буде од стране Општиноког Санитета лекарски прегледан и испитан ренгевоки, бактериолошки, са свима извршеиим хемиеким аналазама крви, течности кичмене мождине, пљувачке и т. д. Има да се заведе најстрашнији општински порез на нежењене, али само на оне имућне, који у брак не-ступају из каприса или