Beogradske opštinske novine

Стр. 26

Општинаке Новине

Научнахроника Творнја и класификацијо савремеиога града (Наставак)

Изучавањем градских развмтака долази■мо до једне устаљене иорме која иам служи :за основицу класификације градова. Од тачне дефиниције 'насеља с обзиром на раевитак државе и њеиог законодавства заниш 1 ликвидирање многих тешкаћа које су б'аш због те неодређености постојале у нееавладљивој мери. Расматрањем разноликих оеновгаца за класификацију град0|В1а, утврђује се да постоје 1., градо1ви званични (јуридички) или номиналии и 2., градови у научном смислу. Административно обележје града да-је шм објашњење за пр!ву групу, Д01К за град у научном см!ислу м>0'рамо имати објашњења 1ив друших извора. За то ћемо се обратити социјалној и еконо^м^ској теорији које опредељују значај гр>адова и њихову класификацију по покрету других радних сила. У низу оваквих расматрања долази се до два главиа градока 'обележја: градови службани, званични (пранни) или номинални, и градови у научном см:ислу. Административно обележје града даје нам јаоне појмове из ове прве категорије градова, док је за другу њена карактерисгика савршено ведовољна. За објашњење градова у научном смислу, њихове карактвристике, развоја и данашње фун-кције, нотребно је изучавање других појмова, и то у првом реду (оних који улазе у оплет социјално-економских чинилаца. Унутрашња општа структура једнога града важније је мерило за клаоификацију, јер одаје оно што је битно у социјалној теорији. Научници новијег урбанизма у духу те теорије опредељују градове. Тако, Н. П. Анциферов објашњава град „као место подешево за заједнички живот једне друштвене групе сложеног обележја, која је унутра диферанцирана и с одређеним иравним обликом"... Овакво излагање, несумњиво, има преимућство у томе, што истиче не само формално но и опште обележје којим се одликује многољудност једнога савреманога града. Али, оно не може бити свагда примењено кад је реч о градовима савремене епохе, јер се данас сусрећемо с градовима насељеним живљем не само једне класе но и једног занимања; а, с друге стране, наилазимо на села са сасвим диференцираним саставом станонништва. Проф. Вељихов у низу овога излагања, наводи село Павлово, у Русији, проглашено за варош тек у 1917, г., које су економски још раније истицали као сеооко насеље са сасвим сложеним груписаг њем, где су једновремано и заједно живели фабрични радници, занатлије и земљорадни-

ци. Та се иојава нарочито често запажа у енглеским и белшјским неварошким. насељима, у којима живе скупа земљоделци и занатлије са фабричним радницима запосланим свакодневно на десетину километара далеко од места становања. Према томе, степен диференцијације насеља, како нам показује статистика, не може увек да служи као једини критеријум за разликовање од села. Француз Мерио, у жељи да нађе тачније 'мерило разлике, иредлаже густину градског насеља за одређивање 'класификације. |Но, поред т^ога, мора се узети у обзир и скуп оних чивилаца чисто ековомског обележја који нам научно разјашњују склоп градова. На овај вачин проистиче економска теорија која заснива појам о граду на строго научној основи, а не на спољним, формалним или уско социјадним ознакама. Ма да је заједнички живот у градовима пре свега социјална појава, завршна расматрања се морају засновати на економокој анализи. Познато је, да људи бирају обично такво место становања и такав начин живота који им допуштају да се боре, према стању техничких могућности, за овоје материјално одржавање најбољим путем. Сама могућност густога насеља на сразмерно малом земљишту зав:иси ^од битних услова производње, од општег „проблема градова" тесно везаног у овима овојим деловима с економским однооима без чије анализе би се тешко нашао прави кључ решења. Према томе, све ове дефиниције своде се на вештину опажањ1а тих чисто привредних ознака које оу најнодесније за карактеристику градова као социјалних појава. У привредној литератури је врло распрострањено гледиште по коме је „град насеље људи код којих се врши интензивна подела рада". Но, не треба 1губити из вида, да су градови постојали и у стању натуралне привреде; затим, у наким чисто индустријским савременим 1насељима — не градовима — подела рада може бити интензивна; најзад, ни сама гравица између интензивног и неинтензивног није утврђена, па би према томе разлика између градског и сеооког насеља остала нејасна. Макс Вебер и његови следбеници истичу веома занимљиву ознаку градови тврдећи „да је -град такво насеље, чији се земљишни посед регулише нарочитом основицом прихода, а на име домовласннштвом, при чему се остала земља јавља само као додатак". Ова дефиниција није без оштроумности, али расматрати овако замршене економоке појаве,