Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Стр. 33

Затим је г. Председник Милош Савчић изразио жаљење што нису могле бити узете у обзир и оне улице у којима се морају изнршити експропријације, јер Општииа има данас да плаћа 28 милиона динара за екапропријадије, за свјршене ствари. Приликом утврђивања програма водило се рачуна да с-е вежу све улице које су већ са новом калдрМ'0!М, тако да се има једна 'целина. >Кад се набави [гготребаН' 'материјал на рачун репарација, онда ће се >аве глзвније улице моћи да узму у обзир. После тога Председник г. Савчић ставио је предлог Суда на гласање и испи је једногласно примљен. 4. На предлог Суда АБ-р. 19778 Одбор је РЕШИО: Да се зајам о'д 26,000.000.— шв. франака закључен код Друштва Швајцарских Банака распореди овако 1 : 1. — Исплата зајма од 3,000.000,доиара Блеру и Комп. и Чез Секјуритис Корпорејшн у ЊуЈорку у износу од 16,598.400.шв. фр. по курсу 1.096.90 Дин. 170,880.472.2.— Исплата зајма од 1,000.000.долара Југословееској Удруженој Банци конвертован у фунте стерлинга у одговарајућај вредности од 5,083.209.60 шв. франака а 1,095.90 . . . 3. — Бкспроиријације имања и исплата обавеза 4. — Водовод 5. — Канализација 6. — Електрична Централа . . . 7. — Теразиска Основиа Школа, јевтин« станови и раденичка слоништа 8- — Црква Св. Алекеандра Нев. 9. — Возни Парк 10. — Трошаринска Управа за подизање зграде П. — Ватрогаено Одељење . . . '2- —• С>дељење за Одржавање Чи етоће '3- — Набавка каменог материјала 14. Општинска Штедионица — обртни капитал ~ Рефундирање буџета за 1929. тодине у корист нартији 31. пов. 5 и 8 'Парков« и Гробље . . . 17.—-За Шегртски .Дом .... За израду модерне калдрме 19. ~3а израду обичне калдрме

55,686,5©1.16 8,996.(167.82 1,000.000,2,000.000,— 1,000.000,—

5,800.000,300.000,— 500.000.500.000.— 500.000,400.000.— 9,000.000,3,000.000,— 20. — Допунске кауције — 5% до пунске кауције 21. — Ломбардни зајам код Држав не Хипотек. Банке .... 22. — Општини Нишкој за водовод не цеви 23. — Санитетско Одељење . . 24. — Исплата обав. из ранијих шд 25. — Општи трошкови — непред виђени трошкови и трошко ви службе зајма ....

2,011.252.16 1,500.000,400.000,— 600.000,4,000.000,— 609.438,12

3,000.000,600.000,— 100.000,2,000.000,— 1,000.000,—

Укупно Дик. 275,383.791.26 Целокупна слумба зајма као' и исплата обавеза и радова вршиће се преко Народне Банке а по уредним ликвидиравим рачунима путем чеко1ва вучених на име корисника рачуна. Контролу над утрошком .овог зајма вршиће (нарочити Одбор састављен од следећих чланова одборника г.г. Д-р Драг. Ђ. Новако ( вића, директ.ора Народне Банке, Д-р Милорада Недељковића, директора Поштанске Штедионице, Михајла Ђурића, Милана Стојановића ,и шредставника Мигаистар. Финансија г. Милорада Тошића, који ће вршити оверу свпх докумената за исплапу из зајма. Седнице Контролног Одбора, под председништвом Председника Б&оградске Општине оржаваће се иедељно један пут а по потреби и више пута. Измену распореда кредита према указаној потреби (Вршиће Суд 1гго одобрењу Општинског Одбора. Председник г. Савчић изложио је да је зајам морао да се направн да би се Блер исплатио, пошто он није (хтео да продужи зајам. По уговору Блер је имао приоритет 60 дана од Даиа исплате зајма ,и зато је у међу времену направљен зајам код Управе Фондова у нзносу 18,500.000.— златних франака, из чега је нсплаћен Блер и 500.000.—• долара исплаћено Југословенакој Уједињеној Банци. Пошто је О/лштина 1. септембра била сло'бодна, наирављен је зајам код Швајцарске Банке и из тога зајма исплаћена је Управа Фондова и задржато 500.000.— долара заиоплату остатка Уједињеној Банци. Оно што је остало преко тога распоређено је према горњем предлошу Суда. Г. Савмић је нагласио да ф т за уређење Београда потребне још огромне ' суме, али >се мора водити рачуна да становништво Београда не преоптерети. ОпштИна има сада дуга иреко пола Милијарде, а има од прошлих радова летећег дута који је износио на дан 18. фебруара, 129 'Милиона динара, а од кога је до сада исплаћено око 30 милиона динара. Међутим како ни у једној улици 1није извршена још колаудација, не зна се још колико ће бити вишкова. Исто тако треба водити раЧуна да за ове Ово што је рађено постоје и трошкови одржавања, а они ће из године у годиау бити све већи.