Beogradske opštinske novine

ОПОЈТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГПН ОПШТИНЕ ГРЋДП БЕОГРПДН

Год. XI.VII

Београд, 1. октобра 1929.

Број 16

Годишња претплата • • На пола године • • • • На три месеца ....

Излази дваауш месечно

Претплату слати упутницом администрацији: Таксени Одсек 0. Г. Б. Југовићева улица број 1.

д.р Милослав Стојадиновић Значај парцелисања имања

Није случајно да се код нас веома мали значај 'придаје питању парцелације имања. То долази услед иретежно аграрног карактера наше земље, у којој није било јаких градских агломерација да би се ово питање постављало у више актуелној форм«. Важно је утврдити чињеницу да је питање прав«л«е парцелације имања пре свега актуелно за градове, а иарочито велике. Село као такво не познаје проблеме ове врсте, што је у природи односа под којима се у опште обавља жнвот па селу. Облик сеоских парцела (имања) условљен је у првом реду економским факторима, тако да се може констатовати једна пријатиа појава: релативно пу« склад облика имања са њиховим економским наменама. Не постоје облици сеоских имања која се не би могла искористити за економске сврхе. При томе изузимамо земљишта где конфигурација самог терена отежава у већој ■мери искоришћавања за еконамске -сврхе, при чему не смемо губити из вида да не постоји апсолутна 'неупотребљивост терена чак и тамо пде исти изгледају неупотребљиви. Да поповим ову важну констатацију: геометриј 'Ски облици сеоских имања, 1никад, «и у једном периоду друштвеног развитка нису били у супротности са економским циљевима који су се иначе тежили да остваре на тим имањима. Неправилне облике имања дала је варош у току једне дуге еволуције свога развитка, за који не можемо рећи да је увек следовао унапред одређеним путевима. Ова појава није случајна. Онако исто као што је нагли прелаз из јадног привредног оистема у други праћен многим нежељеним променама, тако исто и прелаз у погледу намене имања, у овом случају прелаз из сеоске у градску привреду, био је праћен нелогичношћу поретка, с обзиром «а питање које овде начелно додирујем. Несумњиво је да је систем парцелације имања у првобитној формацији градова средњег века био у складу и са њиховим искориш-

ћавањем за грађевинске сврхе. Овде преовлађује систем малих теоних парцела, што је на једној страгаи резултат еканомски малог човека тога доба, на другој пак ограниченог простора у оквиру градских зидина, које су оикољавале град средњег века. Градови средњег века дали су облик парцела са малим кућама у којима је махом становао сам сопственик, у већини случајева привредник (занатлија, трговац и т. д.) и те куће су искоришћаване не само за економС|Ке потребе (радње), него и за становање фамилија и помоћног особља (калфе, шергта) којима је мајстор о|безбеђивао 'Стан и храну. Куће касарнског типа наше епохе нису постојале у то доба. И у томе је преимућство урбанизма средњег века. Стари градови не могу се поносити тим ,преимућством, као на пример стари Рим, у коме је доказано преовлађивао тип тако званих кирајџијских касарни. На овом примеру уочавамо могућност раци^оналног искоришћавања тесних парцела, што све зависи не само од облика саме куће, него и од њене намеие. Нешто слично налазимо у другој половиви прошлог столећа у нашем Београду. Тако на пример Наталина улица, онда Абаџијска, имала је сличан систем тесних парцела са кућама самих сопственика. Неколико тих старих кућа очувале су се све до данас, а ја нисам нашао ништа спретније и лепше у погледу искоришћавања и обраде кућа него што су ове идиличне куће наших старих сопственика и мајстора, са читавим низом услова за веома удобно и срећно становање. Ове су куће спретне обраде и с обзиром 1на место на коме се налазе. По правилу су окренуте ка Сави, немају станове бачене по страни дужином парцеле, тако да се у овим случајевима може говорити не само о спољној, него и о унутрашњој фасади кућа. Ове парцеле наших старих мајстора постале су немогуће тек од момента кад је еволуција градоког живота у последњим годинама омогућила трансформацију унутра-