Beogradske opštinske novine

Општинске Новине

Стр. 3

онда када у иаредним годинама суседи евојим зградама буду та дворишта погпуно затворили. На тај начин стварају се тако звани бунари — зграда, нешто специфично београдско, које се не налази нигде ни у једној вароши, тако да би сам тај факат био довољан да правда захтев онемогућавања оваквог реда ствари код нас. Ако се то чини код зграда које служе за уже потребе у ближем центру, али још је теже и хаотичније «од кућа за становање које се граде на тесним парцелама. Тиме додирујемо други случај. ^ 2) У 'колико се варош шири даље од центра, у толико су неоношљивији односи с обзиром на сам систем парцелације. Обично се 3/зима за основицу облик њива као таквих, или ранијих пашњака, који се парцелишу сасвим произвољно и без икаквих одређених начела. Релативно теоне њиве увек могу да задовоље. одређене пољопривредне потребе. Таквих облиха видимо у маси код наших сељака у Србији, а тако исто' и у Војводини. Такве парцеле, постале од њива и пашњака, обично имају велику дубину нееразмерлу према ширини самога фронта, услед чега је не мање отежана на њима изградња правилних кућа. На тај начин поникле су куће бачене у страну ирименом система, који би се такође мого назвати шецифично београдски. Кад већ додирујем то нитање вредно је споменути да приземне куће, подипнуте по дужини тесних парцела >могу још и да се подносе, јер приземне просторије добијају непосредно светлост, у толико више што су изграђене куће суседних парцела такође ириземне. Нсзгода се увеличава са увеличавањем броја опратова, тако да се код високих кућа на место квадратних бунара (одлика кућа касарнског типа у Берлину и Бечу и т. д.) стварају дугачки бунари дужином целе парцеле. Код претходног излагања казао сам, да под извесним околноетима и с обзиром на одређени састав становништва и његове потребе систем узаних парцела није неоношљда, т. ј. ако се на њима не налазе куће за издавање, него станује сам сопственик. Бволуција живота последњих година иде све више »у ирилог богатијих свпстЕеника на штету малих, тако да оне многобројне хиљаде ситних сопственика, којима се Београд раније поносио, ишчезавају све више у колико је агломерација већа, затим рента скупља, а тако исто скупља и сама градња кућа. Раније су се мали сопственици регрутовали из редова чиновника, служитеља, па чак и многих радника, докле данас сви ови редови не могу да се похеале способношћу куповања нлацева и изградње спојих СОПСТВ0НИХ домова. Било је потребно да се с обзиром на промену социјалних, економских и културних прилика измени и систем парцелације имања, саобразно тим приликама. Ако се остало при

то.'ме да се овај систем задржи, онда је требало безуслов1Но савременим грађевинским •прсписима онемогућити појаву типа кућа који данас постоји. 3) Најтежи је случај код парцелација на периферлји, а нарзчито великих ксмплекса имања, где јсш нису формирана насеља. Нигде више техничких и економских подобности за примену једног паметног система парцелације као што је то случај на периферији код великих комплекса имања, који се тек парцелишу, али зато нигде више хаоса но баш на овој страни. Имања на периферији парцелишу се обично по плановима који раде нестручни људи, бар не стручни са гледишта тезе која се овде заступа. Никакав моменат: ни еко1ЛО'МСКи, ни социјални, ни културни, а најмање урбанистички не узима се у обзир. Циљ је да се на прост и сасвим примитиван начин добије што више парцела, без обзира на подобност њиховог искоришћавања. 4ак је и систем улица посве примитиван, и ако обрада ових у свему условљује мравилну парцелацију, онако исто као што и еам тип куће утиче на искоришћавање парцела. Од система уличне мреже зависи какве ће успште бити парцеле и обратно. У крајевима на периферији треба да се омогући систем већ?;к парцела, тако да еве куће буду окружене баштама и да се »мања мопу искористити и за пољопривредне сврхе. То значи да ширина грађевинских блокова мора да се разликује од ширине и облика грађевинских блокова у опште ближе центру. У крајевиада који служе за етановање добар је систем релативно малих блокова, чему треба прилагодити тако исто и систем ужих улица, са изузетком оних које елуже саобраћају тих крајева, а које морају бити шире. Исто тако и сама техничка обрада улица може бити на бази упрошћвног ситема са аојефтињавањем и омогућавањем лаке изградње истих. У најлепшим колонијама за становање Енглеске, улице, нерачунајући саобраћајне, израђене су «а веома прзст начин и са минималним трошковима који готово изненађују. Скупе улице претпостављају велики тип кућа и скупу ренту земљишта, тако да се та каузална веза мора добро уочити код ових питања. Исто тако код парцелације већих комплекса не обраћа се никакв.а пажња на естетику улица и ироетора у ооште, нити се тежи да омогући добијање спретних архитектонских ефеката који се постављају као услов код свих народа Запада. Разумљиво је ако апекулант терена «е води рачуна ни о каквим културним и социјалвим обзирима, али је несхватљиво да и саме грађеЕинске власти код одобравања парцелације великих комплекса нису водиле рачуна такође ни о каквим принципима. Што је битно код ових парцелација, један велики ком1нлекс није ни у каквој органској вези са системом парцелација суседних крајева, услед