Beogradske opštinske novine

Стр. 22

Општинске Новине

пору онлквим установама. То од ње тражи и хуманост и дужност према грађаеству. Када сам пре годину дана био у Софији видео сам једну велику трлезу у којој добија храну око 300 деце. Исту су дивно организовали њихови свештеници. Како диван рад за 'Слуге љубави, вере и помоћи ближњег свбга. Зар и код нас не би тако што могло 'бити?! Зар ми имамо Ј <:акве користи од голих расправа „Вера или сталеж" ако на делу не покажемо шта је у стању да учини и та вера и тај сталеж. Зар општина ие би тако шта могла установити и дати да у тим установама раде они који за тај посао имају и љубави и разумевања. Зар неколико стотина хиљада динара могу бити разлог да нам неколико хиљада деце нропада и ми да мирно то гледамо само с тога што нам некаква равнотежа буџета не да то или што би нам која хиљада више требала за неке 'СВ1ечан10сти, прославе или дијурне. Београду би данас требало најмање 15— -20 школских кухиња. Свака од њих морала би >ити организована за најмање 200 школе^е децо а примала би и другу сиротну децу незапослену, бедну или болешљиву после ивласка из болнице. Организација у тим кухињама морала би бити савршена. Лица која би у њима радила морала би бити пуно хумана и ни у ко^м случају не би смела тај посао радити за награду. Деца би се ту обучавала и реду и код њих би се развијао смисао за сопијални рад. Она би се ту осећала као код своје куће; она би се ту васпитавала и у моралном и у хигијенском погледу. Те би кухиње морале бити пример чистоће, реда и свега лепога и кориснога. Те би кухиње ублажавале многу мржњу оних који пате у животу, према онима који само лепо живе а о ничему не брину. Бечка општина, као што сам мало час рекао, пример је тога кориснога рада. Принцип је код њих да ни једно дете не осети не-

довољност исхране. Омладински уред отворио је у Бечу око 90 сала за ручавање школске деце. Свакодневно у тим салама ручава око 13.000 школоке деце. Исхрана стаје 68 гроша што за сиротну децу плаћа општина а за мало богатије илаћају родитељи и то само трећину поменуте суме. За децу су тамо установљене зубне клинике, (10 зубинх клиника у којима је лечено око 30.000 мањих дефеката на зубима, извршено 8.324 ревизије, 34.000 пломбирања и 12.000 других разних операција). Градско склониште за туберкулозу, за децу (којих је 10) примају туберкулозну децу коју лекари издвоје; за иоследње 2 године издвојено је 16.115 деце. У Бечу још има градских оклоништа (32 са 87 одељења) у којима долазе сиромашна школска деца у ваншколско време, где се под надзором стручних лица васпитавају и образују. За време ферија од ове школске деце образују се радне заједнице, које иду ван Беча у куће које су за то нарочито подигнуте. Годишње оде по 35.000 деце. Пре одласка све прегледа лекар. Бечка се општина брине и о деци која немају родитеља. Такву децу упућује у сиротишта и у васпитне заводе; обојих има 9. Бечка је општина само на збрињавање омладине потрошила у 1928 г. 29 милиона шилинга (наших 240,000.000 динара). Њен је циљ да се свима тим начинима помопне деци, да им се олакша уснех у васпитању и образовању. Бечки учитељи свесрдно у овоме помажу општину. Додирнуо сам једно питање са жељом да се и код нас пође једним путем који успеху води. Наш подмладак Црвенога Крста ради по^сао исхране деце и у томе има пуно уопеха и пуно хвале. Хоће ли наша општина учинити своју дужност према омладини — деци нашој —• зависиће од свију нас и појимања нашега о важности овога питања. На општини је да иочне овај посао.

>=Ж=I