Beogradske opštinske novine

001И тиНСКе Новине — Стр. 31 Проф- Јо ван Ђорђевић Веоград наше престоница (Када и како први пут постаје престоница Србије)

Београд је данас лрестоница наше велике и простране држа^ве нашег, готоно, целомушвог народа Југославије. Он је један од најстаријих градова на Балканском Полуострву. Београд се као насељени град помише још у преисторијско доба. Важност ноложаја овога града уочили су још Келти и подигли су овоју тврђаву у Београду, ту, где је и данас тврђава. Тада се наш Београд з«ао Синпидунум. У доба Христовог рођења Београд, као и наша Србија, били су .под влашћу Римљана. После деобе римске царевине (375 род . после Христа) Београд је припао источној, римској царевини — Византији — Грчкој. Грчки цар Јустинијан (у 6. веку) је нарочито утврдио Београд, и иоставио јаку одбраеу на Сави и Дунаву, јер су му ове реке биле северна, државна, граница, да би лакше спречио прелажења Авара и Словена у своју државу. Ну, и шоред овога, Словени су продирали и у 7. и 8. веку по Хр. заузели земље на Балканском Полуострву у којима и данас живе. Код Словена се у 9. веку стари Сивгидунум помиње под именом Беллрад. У 12. и 13. веку вођене су борбе између Маџара и Грка О1К0 Београда и остао је у власти Маџара у ирвој половини 13. века. Београд је сада најважнији и највећи хришћанеки град на Балканском Полуострву. Његова важност је у нашем народу почела да расте «ма већ више од сто година, од дана када је под „вождом" Кара-Ђорђем!, почео, као главни град, да ствара ирв1у, слободну хришћанску државу на Балканском П-олуострву. Али он је још од пре гает и ио векова постаопрва наша престоница, и ако, доиста, кратко'времена, али се помиње као наша шрестоница. Краљ Драгутин Немањић (унук краља Стевана Немањића — „првовенчаног") је ооделио државу са својим братом Милутином (1281. год.). За себе је задржао -северну половину државе, а јужну половину, (око То|плице, Копаоника и Новог Брда) је уступио своме брату. Но, Драгутин је убрзо 1 за овим, добио од евоје таште као зет (и, вероватно, вазал) маџарек-ога краља Мачву е Београдом и Срем и Соли и Усору у Босни (1284. год.). Тада је често боравио у Београду краљ Драгутин, или у Дебру на Сави, у Срему. Стога се и држи да је од тада Београд и постао лрестоница „све српске земље и приморја", какву су титулу краљевску имали наши владари из п-ородице Немањића. А Србија је и та да, као и данас, била приморска држава и важ1иа оу јој пр!иетаништа била на Јадранском мору: Котор, Бар и Улцињ. Као престоница Србије, десиотовине,

Београд постаје велики град, добро утврђен и уређен за владе деспота Стевана Лазаревнћа, сина кнеза Лазара. У другој 1половини 14. века Хрватска и Далмација су покушале да се отргну маџареке власти, под којом су дотле биле. Наш је народ, у овим нашим двема областима, ,хтео да увме за владара напуљскога краља Ладислава и отпоче борбу противу тадашњег маџарског краља Жигмунда, наследника и зета бившег маџарског краља Лудвика Великог. Али су нека властела, са неким градовима и 'областима, била уз краља Жигмунда те се и отпоче борба у Хрватекој и Далмацији између противника и престалица краља Жигмунда. Пр'0тивници краља Жигмуцда затражише помоћи и од тадашњег босанског бана Стевана Твртка I. Он се и одазва томе позиву јер му се била указала згодна прилика да и-окуша освојити и здружити с Босном и ове две наше области. У то доба у ееверној половине српске царевине, поеле емрти цара Уроша, поче утврђивати своју власт кнез Лазар, један од шжнијих војвода и присталица бившег цара Уроша. После погибије краља Вукашина, и деспота Угљеше, Мрњачевића на Марици (септембра 1371. год.) Турци потчинише под своју влает Вукашинову државу, у њој оставише Вукашиновог најстаријег сина Марка да краљује лли су са в-ојском, као посадом, >по!сели неке градове (као Скопље, Призрен и др.) те је и кнезу Лазару већ претила опасност од Турака. Да увећа своју државу, ради боље одбране од Турака, кнез Лазар склопи савез са поменутим бо-санским баном да заједнички нападну на властелу — одметнике бившег српског цара Уроша — и да им државице заузму. Тако оу напали на властелина Николу Алтом-ановића чија је -се државица пружила од реке Ибра до Дубровачке облаети. Алтомановића су победити, његову државу поделили, али је већи део добио босански б-а-н Твртко I. Ревда Дрина је тада постала граница између Босне и Србије. А кад је се бан Твртко I умешао у рат -противу маџарск-ог краља Жигмунда, у Далмацији, сав-ез између њега и кнеза Лазара проширен је био и за ово ратовање. На оонову ово-га сазеза кнез Лазар је ратовао с Маџарима у Мачви и око Бе-огрда (1382—1385. г.). Летопиаци онога доба су забележили, да је кнез Лазар разори-о Београд и друге неке г-радове у Мачви али своју вла-ст -стално није могао тамо утврдити. 15 јуна 1389 год. Србија је постала