Beogradske opštinske novine

Сбтр. 32

Општинске Новине

вазал новог турског султана Бајааита али је царица — књегиња Милица сачувала унутрашњу оамоутраву Србије и ако под тешким условима: да шомаже оултана са 500 коњаника, кад год то затражи, да плаћа уговорени данак, и дала је Бајазиту за жену своју кћер Оливеру. У ово доба је и маџарски краљ Жигмунд савладао буну у Хрватској и Далмацији, вероватно да је се овде наш народ преплашио од велике турске отасности и потчинио се Жигмунду (1403. год.). У Србији је добио еласт, кад је постао пунолета«, Миличин и Лазарев син каез Стева« „високи", разуме .се, под турском врхов»ом влашћу. У маџарској је владао краљ Жигмундо, уједно и изабрани 'краљ чески, али је био заузет и унутрлшњим послоеима у Немачкој. Жигмундо је у овим државама имао доста противника а нарочито у Ческој, где је водио борбу .противу Хусоваца — „хуситски рато 1 ви". Деопот Стеван је, као вазал, пурскО (М султану ломагао с војском врло често. Тако је помагао Бајазиту у боју противу влашкога вајводе Мирчета иа Р.овинам.а („Урвина" наших народних песама), где су логинули краљ (краљевић) Марко и владалац области Пчиње, и Ћустендила, сестрић цара Душана, Константин Дејановић (1394); у боју код Никопоља (на Дунаву, у Бугарској), противу Маџара(1396); у борби противу Босне, у којој је владала краљица Јелена, удова краљ (Стевана Дабише (1398) и у боју код Ангоре (1402. гсд. у Азији). 0'вде је његов зет, оултан Бајазит, био побеђен и заробљен и «ао заробљеник убрзо умро као роб силнога татарског каиа Тимурленка. После наше Косовске катастрофе и страшно опустошене и поробљене земље шосле ње, ова војна служба Турцима, и данак који се њима давао, били оу тешки и иретешки нашем иароду за време првих година владе деопота Стевана Лазаревића. То је осећао и њего'3 владалац, син великога родољуба владара, косовскога мученика и хероја, цара Лазара. А 1После омрти султана силнога Бајазита, названог „муша", насташе борбе око престола између његових синоиа и турска се држава распаде на два дела: држава на Балкану са Једреном и друга у Азији. Овакве прилике у турској држави хтео је деспот Стеван да искористи и да се ослободи службе Турцима. Преко својих изасланика, он је тада понудио маџарском краљу Жигмунду пријатељство и савез и о>вај је то радо (прихватио (1404.). Сачувано је писмо' краља Жигмунда, којим јавља своме пријатељу и присталици Филипу, херцегу Бургундије, да је кнез Стеван Лазаревић од Србије 1пристао ;уз њега, и како је противу Турака подигао војску и ка-

ко га је и он помогао те је одржао неколико победа над њима. Да би јаче придобио за себе деспота Стевана, ради заштите и одбране јужне граЗ нице своје државе, кр.аљ Жигмундо му је дао на управу и уживање, властелинство, Ма-чву и Београд. Како је, убрзо- за овим, краљ Жигмундо потчинио под своју власт и Босну (1408. год.), он је настао да се што чвршће спријатељи са деспотом Стеваном Лазаревг!ћем. Тога ради је дошао код Стевана у Бео-; град и (ловели су преговоре за тешњи заједни 'Ч |ки рад (1408. год.). Колико су дана провели заједнО' у Београду ова два суседна влаЈ ара није нам познато, али се зна, да је деспот Стеван по том отпратио краља Жигмунда у Будим. Ту је оиет деспот Стеван провео неколико дана као гоет краља Жигмунда. За сада још немамо тачних података о правој садржини тога савезничког уговора али се може претпоставити, да је се, у главноиме, ти цао обавеза Стеванових да даје поимоћну војску краљу Жигмунду, када год то он буде затражио. Има података да је деспот Стеван и вршио о®у обавезу. Али је ова обавеза, да-ј вање помоћне еојске, изазвала велико незШ до1вољсто у Србији оиога доба. То је се видело из догађаја у Орбији који су следовали одмах иосле закључења ових прегошора. Јер, кад је деспот Стеван на оабору објавио овај свој рад са краљем Жигмундом, јавило се је велико незадовољство и протест. Вођа незаЈ до©оЉника са оваквим радом деапота Стевана био је његов млађи брат Вук. По овоме изгледа да је Вук Лазаревић био вођа оне странке која је хтела да се остане и даље у вазалству према Турцима. Деапот Стеван је на овоме сабору у Београду придобио већипу за свој рад али мир у земљи није настао. Тада је деспот Стеван преселио своју престоницу из Крушевца у Београд и отпочео је рад на његовом оправљању и уређењу. Незад-овољан Београдском саборском одлуком о раду дешота Стевана, његов брат Вук је отишао из Србије у Једрене, тадањем султаиу балканеке туроке државе, Мусулману. Он је ту изложио сав рад Стеваиа са краљем Жигмундом, и како је ове то уперено противу Турака и затражио је помоћну вој-1 ску да удари на овог брата и Србију. Султан је поверовао томе. мазивању и дао је помо'ћну сојску Вуку Лазаревићу с којом је он ,до| шао на свога брата Стевана и на Србију (1409.). Тек после, срећно завршених ових сукоба са Турцима и својим братом деепот Стеван је М|Отао на миру и безбрижније радити на уређењу своје нове престонице, Београда. Ми ћемо' овде изнети, у важнијим потезима, сачуване историјске податке о ономе шта је деопот Стеван урадио на уређењу Београда. О томе нам је оставио доста података