Beogradske opštinske novine

Стр. 44

Општинеие навине

Никола М. Илић, статистичар санитета О.Г.Б. За бољу хигијену сганова у Београду

Питање хигијене станова у Београду прилично је компликовано; те је зато и отежано њевого правилно и брзо решавање. Једна таква околно-ст да се у Београду сваке године досели и за стално настани преко 10.000 нових обнтавалаца, највише отежава иовољно решење ов.ог питања. Нарочито па;к због тога, што се подједнако слободно може настанити у Београду и здрав >и болесан и имућан и сиромах. До данас ми још немамо у том погледу никаквог стандарта правилника на основу кога би се вршила селекција, па би се издвајало макар оно, што је најопаоније, оно што се мора изолирати од осталог дела здравог становништва, као што су например случајеви отворене туберкулозе. Мислим да се само због тога туберкулоза у Београду раширила до таквих димензија, а што је још горе, нема (никаквих знакова да ће у скорој будућности почећи да опада. Не мања важна околност је висока кирија станова у новосазиданим кућама, која онемогућава социјално слабијем, то јест многобројном делу београдског становништва, да се њима користн. Ти социјално слабији на тај начин су упућени сискључиво, са гледишта хигијнског на сумњиве станове у предратним кућама или оним нослератним на переферији, које су се подизале без претходног одобрења и без испуњавања најелемтарнијих прописа изолације од продирања влаге, те на тај начин они у више случа-јева пружају још убедљивијих доказа за хитну потребу примене строгог закона о нездравим становима и локалима., у којима се људи стално или привремано задржавају. И ако је овај закон релативно стар, и како ■није замењен новим, модернијим, ипак његово интензивније примењивање од стране санитетско полицијских рејовских комисија биће свакако од велике користи у будуће. Тиме ће се створити могућност да се једном за свагда Јсазна, колико је од тих предратник кућа непригодно за становање; колико је неисправно услед влажности, или би се требало и морало, на зихтев санитетско-полицијске ко-мисије у смислу чл. 9. и 10. горе наведеног закона, оправити о трошку кућевласника, као и све остало што треба учинитн па да се зграде релативно нехигијенске, што пре доведу у колико могуће исправно и хигијенско стање. Мишљења смо, да би се за то могло у многоме користити постојећа и већ сређена ста-" тистика домова у Београду, на основу чијих података требало би приступити што пре увођењу картотеке нездравих кућа и станова, како би се на тај начин читав рад оздрављења Београда могао водити на савременој и науч-

ној бази — на бази статистичких обсервација. Верујемо да идеја оздрављења Београда са ■те стране биће и идеја водиља садашње Управе Санитета и да ће она свима снагама подпомогнути њано корисно остварење. Ради олакшања тешке ситуације у погледу станбених прилика. у Београду је такође за препоруку увођење, од стране надлежних, једног стандарта за станове, којим би се по принципу клаеификације станова на велике, средње и мале, регулисала висина кирије за све зграде — које се са гледишта хипијнског смеју употребити за становање, тако да би тај стандарт био обавезан и за новосазидане куће. Макар да овако нешто личи и на неку врсту експропријације приватне својине, ипак његово увођење биће врло кор!исно и саевим оправдано, у толико пре, што је тако и у великим градови^ма запада у мпогоме ублажена и регулисана станбена криза. Кућевласник ће на тај начин увек имати ове овоје »станове издате, а боље је имати и примати иешто, али сигурно, у место данашњег „много", али понекад и ништа. Увођење стандарта станова омогућиће великом броју из редова социјалнс 'слабијих, да се и они користе здравим становима новосазиданих кућа. На другој пак страни класифициране нездрави станови предратних кућа, ће се порушити или поправити, те ће ее смањ!ити њихово учешће у ширењу туберкулозе. Они ће се довести у исправно стање, ако за то буду имали услова, или ће се пак порушити, те ће се на њиховом месту подићи нове и здраве грађевине. О хигијенско-техничким начинима, по-моћу којих би се неи'справ!не предратне зграде довеле у што могуће исправније стање, могло би се много говорити. Овде вреди сноменути један, !свакако, код нас непознат метод оздрављивања болесне зграде, нарочито онда, када мста пати од своје пајопасније болести — од влажности! Ово је у толико интересантније, што ће се у Београду наћи и сувише објеката за лечење по овом, тако речи, начину чисте „техничке хирургије". Тај је начин по својој оригиналноети нема себи равних у грађевинској техници, а примењен после рата на десетине хиљада домова, дао је увек одличне резултате. Његова примена неновлаче велике материјалне жртве, све ее обавља брзо и не захтева исељавање становника из већ настањеие куће. На Западу .је коиструирана једна специјална машина — тестера, која се покреће електро-мотором 1и скроз тестерише зидове најдебљих кућа до самог темеља, остављајући један прорез потребне дебљине, који се од-