Beogradske opštinske novine

Стр. Л32

Општинске Новине

Комуналне занимљивости широж света

ПРИВРЕДА ГРАДА СОФИЈЕ Бугарска престонида Софија према лооису од 1927. год., имала је 213.162 становника. Од овога броја 55.229 или 26,81% било је ангажо.ваво у разним гранама радиности. Највише их је било у индустрији (29.529 или 13.90%), затим у трговини (23.143 или 1'0.85%), у здравственој и хигијенској служби (643 или 0.80%)и т. д. Ако, међутим, узмемо у обзир само живаљ опособан за привређивање (од 1'8 до 59 године) који износи 133.158 душа;, онда се проценат ангажованих у разним гранама радиности пење на 41.68%. Индустријски раденици ангажовени су у 5.775 предузећа. Ако број раденика поделимо са бројем предузећа онда излази да на свако првдузеће просечно отпада 5 раденика. Из овога видимо да је у »ној великој цифри 5.775 мало правих и великих индустријских предузећа, већ да су ту убројане и занатске радионице. Највише је кројачких и обућарских радионица. Њих има 2.125, а на сваку долази по нешто мање од три радника. Метална индустрија заступљена је са 610 предузећа у којима ради 4.601 радник. Остале бранше заступљене су овако: за израду предмета исхране 841 предузеће са 5.275 радника; за израду дувана (фабрике) 20 предузећа са 2.533 радника; за израду намештаца 411 предузећа са 2.415 радника; за израду грађевинског материјала 584 предузећа са 2.834 радника 1 и т. д. Од 5.775 предузећа погонском силом се служе само 954 предузећа, која упослују 17.420 лица или просечно свако предузеће 20 лица. То су индустријска предузећа од којих опет највећи број отпада на предузећа мањег стила. Остала предузећа чији број износи 4921 упослују 12.109 радника или просечно свако предузеће по 2У? радника. То су све мање и веће занатоке радње, којих је, као што се види, у Софији врло много. На сваки 43 становника долази по једна занатска радионица. Трговачких радња у Софији има 6.601 или на сваких 33 становника по једна радња. Највише је трговина на мало 3.649, затим долазе хотели, каване, ресторани и крчме којих има 1.236. Трговина на велико има 600. Из ових података видимо да је привредна развијеност Софије још на доета ниском ступњу. Стандард живога Софије, међутим, није тако висок да би могао издржати овако велики број занатских и трговачких радња. Отуда долази да положај ових радња није ни мало повољан. Међусобна конкуренција је тако јако развнјена да ће се за неколико година привредни односи у погледу броја радња морати изменити.. Јача индустријализација града и околине учиииће да се број занатских радња знатно смање. Исти процес наступиће и у трговини где ће почети да преовлађују веће радње. Овај процес, свакако, иде сада брже но раније, и вероватно да ће већ лроз неколико година привредна физиономијз Софије изгледати саевим друкчије.

СМРТНОСТ У ВЕЛИКИМ ГРАДОВИМА Статистички Биро бечке Општине прикупио је податке о кретању смртности у петнаест великих европских градова. Из ових података- се види, да је морталитет у свима великим европским градовима после рата у сравњењу ,са 1913. годином опао, и стално у 10,падању. Године 1013. смртност у Пешти, Бечу, Риму, Бриселу и Минхену била је 1.5 до 2 од сто. Најмању смртност имао је Амстердам — 1 од сто. Од свршетка рата па до 1926. године смртност се постепено смањивала. Највише је смртност опала у Минхену, Бечу и Прагу, а најмање у Пешти и Брислу. Год. 1926. смртност у Бечу је била 1,2 од сто, у Берлину 1.1 од сто. Око овог процента кретала се и смртност у ЈХондону, Прагу и Дрездену. Изнад овог процента смртност је била у Паризу, Москви, Риму, Варшави, Брислу и Пешти. Најмањи коефицијенат смртности у 1926. години имао је Амстердам — 0.9 од ст;о, а највећи Пешта 1.7 од сто. Пре рата Па.риз је имао највећи број смртних случајева од туберкулозе. Од сто случајева смртности на смртност од туберкулозе отпадало је 20 од сто. У Бечу и Пешти овај је проценат био 16 од сто. Лондон и Москва имали су најмањи коефицијенат смртности од туберкулозе —■ 9 од сто. Док је у Паризу од свих смртних случајева сваки пети отпадао на смртнаст од туберкулозе, у Бечу и Пешти сваки шести, у Лондону и Москви отпадао је сваки једанаести. После рата, међутим, смртност вд туберкулозе, такође, је у опадању. Ово опадање износи у Паризу 5 од сто, у Бечу, Минхену и Дрездену више, од 3 од сто, а у оеталим ва.рошима за 2 до 3 од сто, сем Варшаве. У Варшави смртност од туберкулозе после рата је порасла. У Москви и Пешти смртност је гастала готово на истој висини. Крајем 1926. год. највећу смртност од туберкулозе имала |је Пешта — више од 15 од сто; затим долази Париз са 15 од сто, а потом Варшава, и Праг. У Бечу је 1926. год. на сто смртних случајева било 12 од туберкулозе, а на остале градове отпада 9 до 10 од сто. И код смртности од туберкулозе Аметердам је на пследњем месту, односно у најбољем положају. Проценат смртности од туберкулозе у Амстердаму био је свега 8 од сто. Излази, да је Амстердам најздравији град у Европи. Из ових података најбоље се може уочити културни, здраветвени и хигијенски напредак великих европских градова. Комунална политика свих великих градова полаже изванредно велику пажњу него^ вању, чувању и подизању здравља својих грађана. Да је та акција успешна и ефикасна најбоље се види из опадања морталитета, нарочито емртности од туберкулозе.