Beogradske opštinske novine
Општинске Новине
Стр. 1
Инж. Јован И. Обрадовић Инспектор Мин. Грађ^вина
0
Основа, свих техничких радова који се имају изводити ма у к-ом правцу и ма где та било, треба да буду прецизии Катастарски планови, који у свако доба има да лреставе праио; стање граница ^сопствености и р.бјектата који се иа терену налазе као и саму кожјжгурацмју терена. )ви Катастароки шланови нарочито су били уттребни Београду кад је почео' техничкиуда се развија и да се у ње-му иззоде технички радови већег обима, који га имају преобр^зити од једног обичног иаланачког места скоро без и једног техничког рада од већег зничаја, у једну модерну варош са најмодернишм инсталацијама. Још кад се осамдесетих година првн пут почело мислити на уређење Београда и његово снабдевање са водоводом, канализацијом, калдрмом, осветлењем, и доцније трамвајем, Г. Владан Ђорђевић, тадашњи његов председник наишао је на прву препреку, што није имао тачан и потпун план Београда не оамо Катастарски но и никакав. 1Под његовим настојањем закључен је уговор 1885 г. оа Браћом Халачи из Б. Пеште за израду једног шлана који је требао да буде основа за доцније састављање тачне варошке баштинске књиге (катастара), поред регулације за коју је циљ, оео прво тач|но премеравање и извршено. Но разуме се даље се на Катастру није нипгга радило и она основа, која је дата при изради регулационог плана није искоришћена и за продужење рада на изради Катастарских планоеа. Јер за регулационе планове које су Браћа Халачи израдили, били су снимљени само фронтови улица без икаквих детаља како у унутрашњости дворишта, тако и по улицама — дакле и без Катастра сопствености и без уличног Катастра, а који су били од неопходне шотребе за правилан технички рад. Тако овај рад, који је >у оно време представљао једини технички рад у општини Београдској и коштао 42.000 форинте, нешто мање од 100.000 динара, за површину од око 600 хектара, (део Београда који је допирао само до Славије) није даље допуњаван и обнављан како је то требало да се ради, већ је остављен како је израђен, тако да после само неколико година није могао ни у ком случају служити за основу израде Катастра и баштињских књига како је то било предвиђено уговором са Халачијем и каква је била намера оне Управе под г. Владаном Ђорђевићем. Доцније Управе нису схваћале в ! ажност и значај овог литања, већ су оставља^ . 4т
м,
да се срачунати подаци и израђени планови и тригонометриј оке и полигоне белеге ио вароши упропасте толико, да кад се отпочео рад иа само^м Катастру Београда, стосле 20 г. нерада, није се могло употребити ништа од ранијег рада. За тпх 20 година вршљг се снимање Београда за разне послове, али све то без икакве целине за заједнички рад, већ сам!0' на нарче, а у главном за тренутне потребе убаштињења, регулације, нивелацлје и експропријације. Тек доласком за претседника општине г. Косте Главинића 1904 год., а на већ започет рад под претседништвом пок. Ник. Стаме:нковића, покренуто је активно питање извођења тахничких радова, а на име канализације и регулације и уједно израде Катастра, које је стварно и отлочето избором пок. Милана Балте за шефа Катастра 1904 год. Пок. М. Балта извршио је организацију првог Катастарског одсека општине Београдске и отпочео правилан рад на изради Катастра. Овај рад није могао ни у почетку одмах -правилно да напредује, јер није било спремног особља за овај (посао, а нарочито није било никаквих законоких прописа по којима се Катастар у Србији, а специјално у Београду имао изводити. И ако је пок. Балта, а са њим и стручни одбор које постављен при Катастарском ^одсеку припремио све проекте за. закон о Катастру и правилиике са овим у вези, Општински суд није био у стању да овај закон и у дело приведе. Доцније Управе не само пре рата него и после рата, и ако су имали предлота, нису се за овај законски пројекат ни заузимале, па за то, ни до даиас нем^а никаквих законских прописа по којима се има Катастар у Београду радити. А без закона о Катастру и баштинским књигама не може бити израђен ни Катастар ни баштинске књиге. И ако је дата добра освова за триангулацију и полигону мрежу ко<ју је пок. Балта извршио са најбољим резултатима, главни рад на Катастру: израда Катастарских пла»оиа, није се могао почети ни у оној мери, у колико је детаљно снимање било свршено, јер Општински Суд није био решио многа питања, која оу са овим радом била у вези и због тога се на изради самих катастарских планова није радило аишта. Одласком пок. Балте из Кат. Одсека 1909 год. овај је (остао без шефа скоро 2 године и у њему се није вршио неки већи рад већ само текући послови и довршавање запо_-!^тих радова. Од 1911 год. активније је про* Ч<5.