Beogradske opštinske novine

Општинске

Новине

Стр. 19

преживљујемо, подиже чудеса од агл-омерација која се зову Њујорк, Лондон, Берлин, Париз и која, у поретку узајамие конуренције, управљају данас судбином света. Спојени •с тржавно-административним чиниоцима :по по природи својих функција, ови градови постају главни регулатори свега ж^ивота. Теоретичари развитка фииансијског капитала, те нове фазе у развоју капитализма, нису, на жалост, изучавали свој предмет у ^вези с проблемом великих градова. То најважније социјално-тфивредно питање сматрано је некако увек као расветљено и јасно, које се самим собом гаодразумева не захтевајући никакве теоријске разраде. Међутим, ведики градови, нарочито град-колос, тај дволики Ланус и тврђава новчане онаге, по природи својих сразмера развитка, скривају своју -производну битност и своје превирање. Нарочитим теоријским анал!изама уз дубоко проучавање у подвојеним монографијама могло би се научно доказивати ово питање и сав сплет појединости за њ везаних. Несумњиво је, да многе шојаве, јасне до очевидности, показују колико 1 је одлучна улога финансијскога капитала у привредном животу светских варошких средишта. Ако се зауставимо само на установама берзе, клиринг-хауза и друрих установа за финансиске операције, које су увек «мале своје седиште у светским градовима, лако ћемо разумети њихо'В непосредан утицај на економ^ски живот града који се манифестује у многоструком материјално-м богатству. Значи, привредни чиниоци по захтеву степена еволуције, ,на ко'ме је човечанство', опредељују тип класификације градо^ва 1 , која би се, с ослоном на Зомбарта, могла овако дефинисати:

1) непривредни град нарочитога обрасца (бања, тврђаве, школско-васпитни градови, арестснице, административна средишта). 2) индустријско-раднички град. 3) трговачки град (пристаништа морска и речна, раскрснице железн. путова) с мало развијеном индустријом и чисто посредничком улогом. 4) град индустријско-грађански, у коме се, за разлику од индустријеко>-радничког града, индустр1ијски производи троше у самим градовима. 5) град тргоначког, индустријског и финансијског капитала, који веома често има и административни значај, и 6) град — главно средиште, с насељем од више милијона живља, који своје производе ствара из веома великих извора (из својих сопствених фабрика, из државних колонија, уз државну помоћ и учешће пословних лица из унутрашњости земље и иностранства, итд.). Узимајући у обзир да велики део градова или подлежи шод једну од назначених класификација, или има прелазно обележје у сво1ме кретању ка једној или друго>ј, то би као најтипичнији градови нашег времена били 01ни који се крећу у три последње категорије горње класификације. По себи се разуме, да би проучавањем града као 1 саставног дела народно-привредног ■система и као појаве социјално-економеког развитка, научна анализа довела до тачне поставке, до идеалне урбанистичке георије града свих држава, времена и категорија, али до данас радови у тако аналитичким нојединостима нису спроведени ни научно еређени. Д. М. С.

(Наставиће се)