Beogradske opštinske novine

Опшхч! !ске Новине

Стр. 33

Општина задржава право да тај вишак усгуп« другој хуманој установи. 6. — Порез на земљиште ако га буде плаћаће Општина.Водоводне и остале так-се плаћаће Друштво. Ако Друштво не би уредно отплаћивало дуг и одговарало осталим обавезама, Општина је власна да грађевину делимице или у целин« преузме и да обезбеди правилну исплату обавезе. 7. — :По истеку горњег рока право уживања продужиће се и даље ако дотична установа буде одговарала циљу ради кога је с вај плац и уступљен, о чему ће тадањи Одбор Општински решавати. Ако право уживања не буде продужено, земљиште са свима зградама припада Општини која ће примити и још кеисплаћене дугове код Државне Хипотекарне Банке. 8. — На име кирије плаћаће Секција Београдских Новинара 100.— (сто) динара годишње. 6. У дискусији о принудном каналисању приватних имања одборник г. Јован Дравић изразио је своје уверење да је Опшгина у могућности да ове послове организује у гвојој режији. Општина би требала да има своје раднике инсталатере који ће ићи из куће у кућу и радити шта треба. Ово би нарочито требало учинити, јер је канализација у вези са водовоцом и због рђаве канализације и рђавих инсталација у Београду се губе огрзмне количине воде. Поред тога г. Дравић налази да овај посао у општинској режији не би коштао скупље, него би био јевтинији. Г. Д-р Страшимир Милетић упозорио је да је Техничка Управа раније заступала мишљење да Општина овај посао треба да изведе у својој режији. Сада се посао уступа приватним концесионарима, али је врло сумњнво да ће сопственици моћи да поднесу финансијско оптерећење које се предвиђа предлогом, јер има велики број кућа које су у врло рђавом стању, не доносе никакву ренту и чији сопственици нису у могућности да ово оптерећење поднесу. Г. Ранко Живковић одговорио је, као члан комисије за проучавање овога питања, да је комисија испитала разлоге због којих многи сопственици нису везани са капализацијом и видела да ти разлози нису довољно јаки да то оправдају. Канализација мора да се изврши из хигијенских разлога и да би се постигла што јевтинија цена предвиђено је да се једном лицитанту да до двеста веза, да би се дала могућност већем броју конкурената да се јаве на лицитацију. Председник г. Савчић одговорио је на примедбе појединих г.г. одборника. Што се тиче рада у режији г. Савчић изјавио је да у

Београду ни 20% канализацијае није извршено и да ни зато нема довољно стручне снаге да се одржава. Поред тога режијски послови у Држави и 0(пштини увек су скупљи и они се употребљавају само онда кад се ништа друго не може урадити. Г. Тихомир Панић тражио је да рок от•плате буде пет година, а »сто тако налазн да је кауција 5% сувише мала. Г. Д-р Лазар Генчић изјавио је да на њега врло непријатно* утиче да се сви послови дају у концесију и тражио је да се покуша бар једаред да Општина нешто сама ради и да нешто створи. Председник г. Савчић олговорио је да Општина мора одржавати оно што је овршено, а да је сваки већи посао јевтиније дати предузимачу, јер предузимач може да врши надзор над радовима, који Општина не би могла да врши. Г. Алберт Фирт налази да је дискуслја о раду у режији безпредметна, јер од 1905. год. до данас Општина ништа у својој режи.ји ккје радила у погледу каналисања. Тежиште целог питања, по нахођењу г. Фирта јесте у томе да ли лостоји материјална могућност сопс гвеника зграда, које су махом старе и биле су до скоро реквириране, да у току две године исплате потребне суме. С тога налази да би рок требало продужити, и то тражити од лицитаната. Г .Д-р Недељковић у своме говору исгакао је да се у целом свету кроз векове дошло искуством до закључка да Општина и Држава нису добри предузимачи и да то није само случај са Београдском Општином, већ су то признали сви народи. Као пример г. Д-р Недељковић наводи Америку где је држава избацила из својих руку железнице, телефоне и др. Г. Јеша Поповић истакао је своје уверење да се послози, као што је извођење канализације, могу боље игвести ако се уступе приватном раду, под јаком, озбиљном и честитом контролом. Али, у одговору г. Д-р Недељковићу, г. Поповић упозорава да се баш у Америци диже глас да се железнице даду у државне руке, јер и то има својих рђавих страна. Г. Шемајо де Мајо упозорио је да Општина нема овлашћење за обезбеђење наптате за канализацију, већ да је само овлашћена да изврши оно што је грађанство дужно да изврши. За то ако се не добије то овлашћење рок не би смео бити дужи од две године, иначе постоји опасност да до наплате уопште не дође а ако се добије овлашћење, рок може бити и дужи. Г. Д-р Наваковић придружио се мишљењу г. Демаја, да ако се не добије закон;::о