Beogradske opštinske novine, 17. 12. 1929., S. 43

Страна 42

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

не иоанајем нимог! Све ми је ново од кућа до пролазника. Стари Београд ишчезава не само зградама својим, не.го и душо.м својом! Нема в:пне п.егоне „Шалитране". Т.у се сад дижу велелепне грађевине горњега Дорћола, нема више „Енглезовца", па коме су сада најлепше виле Заваднога Врачара; код „С.лавије" није више пукла непрегледна пољана, где .су До пре четири деценије весели Београђани ловили зечеве и шљуке; нема више огромне баре Венеције на Зеланом Венцу, јер <се сада место ње ,диже ту модерна 1пијаца! Све је то нагло изумрло, и на његовом пенелу гиганском снагом почео је да расте један модеран град, који нам по својој бујној младости предоказује да ће се скоро ижђикати у једног поносног џина!

дона, а овај га је одвео ,у један табарен на предграђу и саопштио му важним гласо-м да се ту точи најбољи виски Лондона! Место турске Скадарлије и место узалудног усиљавања да ожизимо прошлост, требало би имати један једини споменик Бео-граду, О(ном Београду којп се бранио са нодједнаком чашћу и од Турака и од Мађара. Геније вајароки треба да изваја једеог горостаса, оклопљеног до гуше, који са палашем и штитом брани Запад од најезде варвара, док ее његова искасапљена деца копрцају у агонији крај његових нопу. И сваком странцу, место турских уличица, еа нравом и поноеом можемо тада рећи: Ево, то је проинлост Београда. Сва његова историја. А нови Београд, који се као Феникс

Па ипак, када дође странац, који је чуо за ратне трофеје Беопрада, или његове лепоте, и упита за историеке знаменитоети његове, ми га >водимо у — Скадарлијју! Све -нас је затровао снобизам неколицине извештачених боема: дичимо се са једном бедном прљавом и кривудавом турском улицом,, какве одавна Јне постоји ни у мало-азиокој Ангори и њеним неколиким кафаницима, где уметници долазе на ракију и шприцере. 'Нико и не помишља да је Скадарлија стид Југо.словенске резиденције, најбеднији остатак старог османлиског ига. И немачки социолог Либкнехт доживео је нешто слично у Лондону. Затражио је од једиог нознаника да му покаже историске знаменитоети Лон-

данас рађа на свакој стопи овог светог пепела, показаће шта вреди! Време ће и то донети. Нове генерације одужиће тај дуг прошлоети и бациће се на стварање садашњице. Донеће ее закон о аутономији Београда, и Београд ће се за још једну деценију развити у естетском, културном и хигијенском смислу тако као ниједан град нашик дана. Јер, само се Чикаго негда разшијао у бржем темпу него Београд данас! Тада ће млађи са поносом показивати архитектонски џин новог Белог Града, а стари ће са резигнацијом шрошаптати: — 'Признајемо, лепши је Нови Бебград, али је стар« био елађи!

Стари Београд, кога нестаје