Beogradske opštinske novine

Страна 42

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

не иоанајем нимог! Све ми је ново од кућа до пролазника. Стари Београд ишчезава не само зградама својим, не.го и душо.м својом! Нема в:пне п.егоне „Шалитране". Т.у се сад дижу велелепне грађевине горњега Дорћола, нема више „Енглезовца", па коме су сада најлепше виле Заваднога Врачара; код „С.лавије" није више пукла непрегледна пољана, где .су До пре четири деценије весели Београђани ловили зечеве и шљуке; нема више огромне баре Венеције на Зеланом Венцу, јер <се сада место ње ,диже ту модерна 1пијаца! Све је то нагло изумрло, и на његовом пенелу гиганском снагом почео је да расте један модеран град, који нам по својој бујној младости предоказује да ће се скоро ижђикати у једног поносног џина!

дона, а овај га је одвео ,у један табарен на предграђу и саопштио му важним гласо-м да се ту точи најбољи виски Лондона! Место турске Скадарлије и место узалудног усиљавања да ожизимо прошлост, требало би имати један једини споменик Бео-граду, О(ном Београду којп се бранио са нодједнаком чашћу и од Турака и од Мађара. Геније вајароки треба да изваја једеог горостаса, оклопљеног до гуше, који са палашем и штитом брани Запад од најезде варвара, док ее његова искасапљена деца копрцају у агонији крај његових нопу. И сваком странцу, место турских уличица, еа нравом и поноеом можемо тада рећи: Ево, то је проинлост Београда. Сва његова историја. А нови Београд, који се као Феникс

Па ипак, када дође странац, који је чуо за ратне трофеје Беопрада, или његове лепоте, и упита за историеке знаменитоети његове, ми га >водимо у — Скадарлијју! Све -нас је затровао снобизам неколицине извештачених боема: дичимо се са једном бедном прљавом и кривудавом турском улицом,, какве одавна Јне постоји ни у мало-азиокој Ангори и њеним неколиким кафаницима, где уметници долазе на ракију и шприцере. 'Нико и не помишља да је Скадарлија стид Југо.словенске резиденције, најбеднији остатак старог османлиског ига. И немачки социолог Либкнехт доживео је нешто слично у Лондону. Затражио је од једиог нознаника да му покаже историске знаменитоети Лон-

данас рађа на свакој стопи овог светог пепела, показаће шта вреди! Време ће и то донети. Нове генерације одужиће тај дуг прошлоети и бациће се на стварање садашњице. Донеће ее закон о аутономији Београда, и Београд ће се за још једну деценију развити у естетском, културном и хигијенском смислу тако као ниједан град нашик дана. Јер, само се Чикаго негда разшијао у бржем темпу него Београд данас! Тада ће млађи са поносом показивати архитектонски џин новог Белог Града, а стари ће са резигнацијом шрошаптати: — 'Признајемо, лепши је Нови Бебград, али је стар« био елађи!

Стари Београд, кога нестаје