Beogradske opštinske novine

Страна 48 Г

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Никода Трајковић Београдско Позориште у прошлости — Прилог за културну историју Београда —

Недавно је протекло равно шесет година од како је дата прва представа (29 октобра 1860, по старом календару) у првој правој и сцепијалној за ту сврху зиданој београдској позоришној згради. „О. Н." подвлачећи овај значајан датум у културној историји Београда, који иначе није, нашао довољно одјека и није ничим обележен, сем неких пригодних чланака у дневној престонкчкој штампи (,« ако ни педесетогодишњица није достојно прослављена. тада још несређених прилика у ирестоници, већ само у неколико искоришћена .приликом прославе обнове позоришне зграде, 1922 године), доносе кратак преглед рада оћих наших позоришних трупа у Београду, од њихових првих представа, 1в41 године, до оашса прве представе професионалних глумаца у правој иозоришној згради, 29 октобра 1869 године. Данас мада шедам^о наше псзориште које је својоа! стилизац.ијом и богашим и уметничким декором, стало већ у ред евротских псзоришта, треба да се <на < ојво<м меоту сети^мо некадањих београдских лозоришта, шиховргх зграда 'и .лрилика у коуима се налавила иаша пс зоришиа уме !ти0 'ст у прошлости. У толико пре, што позориште има многих нераскидиих веза са Београдом, његовом прошлошћу и Н ј С говим грађанима, је,р је позо.риште са гаојлм уметницима врло чеото видно и са вољом учест .воВ 'ало и заузимало значајио место у многим његовим националним, патриотским и друштвеним манифеотацијама. Позориште је од увек било радо виђено у Београду, и као установа и као уметнаст, и »ко је до недавних деценија још владао „турски" дух V београдским домовима, који није радо' допуштао „излазе" „тароводе" и „балове." Ипак позојЈИште се одвајало од оогалих забава и 10матрало као „школа жи©о!па општег, вокапнтатељ права и обичаја, жива историја, а у нужди и јак ■побудитељ к одушевљењу за овете жртве према нолзи отечества," како је то стилизовао Одбор за оснивање иозорингта у Београду 1850 године. Позориште на "Ђумруку,, Кодико је познато, прва представа дата у Београду, била .је у јесен 1841., у отарој „цариноко/ј" згради у данашњој Карађорђееој улици, чије !Још .очуване аркаде подсећају донекле ,на улаз у ;позориш1те. Тако је данашњи царински магацин, доцније аштећен пожаром и преправљен, био нрва нозоришиа зграда у Београду. Прва је иредстава била „Смрт Стевана Дечанског" ад Стерије Папов1ића, а друта „Краљевић Мармо и Арапин" мелодрама од Атанасија Нико.тића, директора трупе, с

музиком од оддашњег јединог „капелмајстора" у Кнежевини — Шлезиегера. Чланови су били дилетанти, чиноеници и ђаци. У то време пада нрви гаокушај за организовање праве трупе нрофесианалних глумаца као и за неком врстом глумачке школе, 'јер 15 децембра 1841 године излази у „Српским Новинама" оглас у коме „УпраЕ1Итељ.ство овдашн.ег Театра по налогу вишем позива оваког кои е у свом художеству веш|г, или кои довољно способности за ово осећа, ксме ће се потом по способностима од 12 до 15 талира месечио плаћа .одредити." Даље траже се и

Прво позориште у Београду, сада Царинарница ,,две женске које би довољво совршанства како у представленију тако и у иеванију имале." Даље у огласу нуди 1се „свакоме оочинитељу по народнои Истории, по народном карактеру и обичајима устроеном оригинално за представлено дело од 6 ДО' 15 дуката цесарсмих," а за преводе од 4 до 6 дук. цес. „преводчику за награду." Овај оглас учивио је силаи утисак јер су се одмах :оа ^свих спрана Српства јавили многи „који е овом художеству био вешт," али већина од њих норед хвала о себи није изоставила да потражи и „аконто" за иут до Београда. Како је кнез Милош био загрејан за ову ствар а и дарежљиве руке, то се иовову ирофесионални глумци из Загреба да дођу у Београд. И сии! су били изгледи да ће .се ускоро остварити идеја да Београд добиј-е стално иозориште, кад баш Вучићева буна гаринуди кнеза да нагаусти Србију, и тако од државног београдског позориш^та ипак не би ништа. Ево камве оу у го вјреме биле гаозоришне прилике у РЈеограду. Трупа Александра Николића, састављена од дилетаната, давала је ,не-