Beogradske opštinske novine

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

€трана 47

може освојити, док не заузме земље на левој обали Саве и Дунава то је сада иаредио те његове паше почеше нрелазити преко ових река и нападати на мађарску државу. Тога ради један турски паша (Шабаи паша) подиже прад Шабац (1470 год.) да им служи као ослонац за прелаз лреко Саве. Такве су упаде час преко Саве, час преко Дунава, Турци вршили скоро двадесет година, често пута и доста дубоко у Маџарску државу, али се стално нису мо-гли одржати јер им је, иза леђа, био град Београд са храбром посадом. У шчетку 16. века јавише се у Мађарској велики метежи у државној упраии « у иароду. У н>ој је био на престолу малолетни владалац (Лудвик II). У име његово земљом је управ•Ђало намесништво. За то време овладачпе у земљи: раздори, непоштовање закона и пљачка државног новца. А у Турској држави беше султан, Сулејма« „Величаиствени" (1520 до 1566 год.), владар храбар и даровит. Лод њим је Турска Царевина доспела до највећих граница и до највеће моћи. Овај султан, још прве године своје владе, реши да се користи раздорима у Маџарској и поче се опремати да нападне аа Београд. Знао је он врло добро прилике у Мађарској. И да би олакшао освојење Београда, он нареди те му једна војска упаде у Хрватоку (1520 год.) и допре чак до Истре. У повратку ова се војска аукоби са четама састављевим од Хрвата и Срба код Бихаћа на реци Уни. Турска је војска и овде одржала такву иобеду, да је ту погинуо и сам

хрватски бан. За овим на годину да-на нападе султан Сулејман на Београд (августа 1521 год.) Нападом <на градску посаду руководио је сам турски султан Сулејман. И ако је г,радска 'посада показивала и овом приликом велику храброст и јунаштво, јасно је се опажало да сада неће моћи да одбран« Беопрад. У борбама оиа је се смањивала из дана у дан а помоћи.није добијала ни са које -стране, јер јер у Маџарској било готово право безвлашће, Краљ Лудвик П је био без краљевске моћи, јер га већина властеле није марила. Стога г.раду Београду и није могао да пошаље она 1 киу помоћ каква му је требала. Саажним нападом, 29. августа 1546 год. султан Сулејман заузе град Београд „златаи кључ" за одбрану Маџарске и у њој наше Слааоније « Хрватске. Излишно је напоменути дз је преостала одбрана Београда, као и његово становеиштво, било иа милост и немилост Турцима. Сваки је од турских јаничара могао да има робља мушког и женског. Робље је продавано у бесцење. Робље повезано ладцима јаничари су водили ка Цариграду и продавали редом по градовима. Кулу „Небојшу" Турци су претворили у тамницу, у коју ау бацали непокорну и неашслушну „рају". Турски је султа« по том укинуо „смедереиски" пашалук и одредио паши за становање град Београд. Тако је сада деспотовина Србија претворена у Београдски 'Пашалук, као саставни део Турске Царевине. ;ће се)