Besede dra Mih. Polita-Desančića

нит je наша крнвпца да нам често п нехотпце речпнисценције од онога доба т главу долазе. Ми свагда били смо и јеемо за помирење готовп. У оно доба кад настаде уетавна борба т Угарској протпв централистичне системе Шмерлингове. ми не само да бацпсмо копрену заборавности на догађаје г. 1848 и 1849. већ пружисхмо Мађарима п братскт рукт помирења. Наша кривпца није. што је та рука одмах одбачена. чпм се лоравнање са Бечом постигло: није наша кривпца. што и данае. ако и у дртгој Формп све оне тенденције владају, које су г. 1848 протпв наше народностп и нашег народног опстанка бпле управљене. Ако би дакле п бацили копрену заборавности на оно страшно доба г. 1848 п 1849, то ипак поред данашњих тенденција мађарске владе. не можемо се одреки свију сретстава уставне борбе, јер ова борба уједно је борба за наш народни опстанак, борба је, која узима све већма облик најправедније еамообране. Та борба, то увгфамо. врло је тешка. а отештана је још тиме, што Мађарпма даје превагу баш оно, што могућним чини, да они при честптки 25-годишњице у прве редове долазе. а Срби у том обзпру тако рећи у закутак долазе. Алп ми Срби ннт се хоћемо хвастати са нашом лоја.нкцнћу, нити завидп.мо Мађарима за ону лојалност. коју они данас остентативно на видик износе. Ако је о лојалностп и верности реч, то ва.ва само показатн на г. 1848. п 1849. Ми се надамо, да ћемо уставној борби п без оног наслона, кога Мађари мисле да еу нам одузели, моћи одолети. Ми сад у тој борби показасмо, да се умемо не само борити. него и победити. На црквено-просветном по.ву став.ване су нам препреке п пречаге, да би можда сваки други народ посрнуо и очајану борбу напустио. Ал' ми прежпвнсмо н Мајтењпја и сву нашу

142

ЧДАНАК Г.. 1873; НАКОН ДВАДЕСЕТ П ПЕТ ГОДИНА.