Besede dra Mih. Polita-Desančića

клирикалну реакцију, преживнсмо сва чуда и покоре, па дожпвисмо. да Мајтењи би дезавуиран. а наша клирика.ша реакција демаскирана. Данае мађарека влада т нашим црквено-просветним стварма може још чекати. ал' напослетку не може друго хтети него што српски народ хоће. То нам најјасније показују министарске наредбе од октобра. које компетенцију. надлежност, ерпског еабора признају. а над клирпкалцима ону мрежу затварају. коју су они народној странци подметули. ал’ у коју су се сами ухватили. На политичном пољу, наша борба није безуспешна. Истина да наши заступници у Пештц. не могу промењивати већину сабореку. нити еа предлозпма њиховим за ерпске интересе продрети. Ал’ је глае наших опозицијоних заступника на угарском сабору свагда живи протест против садашњим тенденцијама мађарске владе. Тај протест налази ншвахног одзива код свију немађарских народности, које су у истом или сличном положају, па преправ.ва и ојачава одпор за обрану •свих оних народности у Угарској. које све скупа према Мађарима већину у земљи сачињавајс. Напоелетку, та народносна опозиција налази одјека и v иноземству, те приправља симпатије за исте народности. које борећи се за своју народност, боре се уједно за опште начело слободе, а те симпатије могу даном приликом исто тако да користе, као што су негда симпатије слободноумне Европе користиле, Мађарима. Ворба дакле та, која се води на сабору, није безуспешна. а од свију народности. ми се Срби највише похвалити можемо, ,да се иаш глас највише чује.

Да и сама мађарска влада са тог гледишта схваta ту нашу борбу, доказују најјасније велики напори, што их чини у Граници, да владине кандидате на сабор протури. Да се у том обзиру глаеови само броје, ане да се „мере“, влади неби могло много до тога

143

ЧЛЛИЛК Г. 4873: НЛКОН ДВАДЕСЕТ II ПЕТ ГОДИНЛ.