Besede dra Mih. Polita-Desančića

гименту ту језгру банатског Српства. са мелеиком ciiojoM. родо.нубивим Ианчевом. Но баш због тога, што је пзбор у панчевачком срезу имао великог значаја. чпнила је мађарска влада највеће напоре. да оспгура лобеду владином кандпдату. То се већ п отуд впдпло. што је мађарска влада поетавила за владиног кандпдата Србина. п то АлексанДра Стрјачковпћа, који је донде у добром глаеу у Срба стојао. Ал' евп напори владпнп. беху у залуд. Интелигентни и родо.вубиви Панчевцп узму читаво изборно кретање у своје руке и створе такову организацију. да је само са таком организацијом могуће било, поред неогшеане иреспје и свакојакпх незаконитостп од стране владине странке. ипак до успеха доћи. Родо.вубиви Панчевци таки из почетка сазову ради иостав.вања кандидата ве.тику бирачку конференцију у Панчево. Та конФеренција, обдржавана 12. септембра 1873, била је импозантна. јер је на њој учеетвовало 5000 —6000 бирача. Поред претресања српског програма обзпром на развојачену Границу. и усвајања бечкеречког програма. буде др. Полит-ДееанчиС за кандпдата иостав.вен*), те му кандидатура телеграФично из коиФеренције понуђена. Он се ирими кандидатуре овим проглаеом. што је штамиан v бр. 08. „Заетаве" од r. 1873. II анч евц им а. Иотоцима ерпске крви означена је повестница Ерајине. те „крваве ха.вине." Стотгшу п впше година прође

*) Др. Полпт дуго се колебао, хоће ли опет на лолитпчџу арену да ступи. После многих иеприлика, што их је иза свога пута у Русијн имао, иосле његове нреске пармице у Пешти, носле неких размирица што их је имао са својим нрпјатењима за време изласка Суботићевог ~Народа‘* све је то на њега подејствовало, да је био дисгустирап за свакп подитичаи рад. Ои се хтео са свим новући са полптпчне арене, тим више, што му је адвокација била врло добро ношла и што је обилиа рада имао. Ио његови иријатељи, а наиме Милетић, навале на њега да се капдидатуре нанчевачке примитп ~мора“ и тако се он те кандидатуре прими.

148

РАЗВОЈАЧЕЊЕ УГАРСКЕ КРАЈПНЕ.