Besede dra Mih. Polita-Desančića

у крвавој борби са 'Гурцима. етотпна и више у ратовима по свима деловима Европе. Српска крв текла је немИлице и неопојани гробовп српски по Италијн. Немачкој и Француској казују жалостну судбину Крајине. Повестнпца света не познаје нп код једног народа, ни v једној зем.ви тог страшног, „харача“, што га Крајина у крви илаћаше. Откуп за те велике жртве. што пх је српски народ. не за себе. веГ за укупну државу приноспо. ваљало бп да су бар она јеметва за народност српску, које је српеки народ v уветима при преласку у ове крајеве ставио., и која еу му у привилегијама и царским обећањима у изглед била став.вена._ СеГајуГи се свога права. својих крваво стеченпх заелуга. наЈ)од српски дао је у г. 1848. облик својим же.вама за осигурање своје народности. У крвавој борби за српску ВоЈводИну, Крајина је била она моГ. која је ту борбу могућном учинила и јунацима Крајине припада највека заслуга, што се сриски народ из сна пробудио и сврј значај опет задобио. Време апсолутизма бечког одвојило је опет Крајину од оетале opake, те ју ставило v старе окове. У српској ВоЈводинп не беше Крајнне. Но та српска Војводина под апсолутизмом бечким беше ујсдно сатира оне Војводине, коју Србп мишљаху створити. Апсолутизам бечки, коЈи се на све народе у УгарскоЈ једнаком тежином и окрутношку распростирао, могао и требао Је уверитп еве народе Угарске, да њихова меl;усобна борба само трекем у прилог иде, и да не може бити сталне слободе v УгарскоЈ. док се народи у њој не споразуму и Једно другом руку не пруже. Са тог гледишта удесио Је народ српски своЈ правац политични, кад Је у уставној борби Угарске против Веча, братску руку помирења пружио.

149

ПРОГЛАС ПАНЧЕВЦИПА Г. 1873.