Besede dra Mih. Polita-Desančića

појединоетима познати бечкеречки програм. Да је овај програм противан становишту владине странке, пока•svje његова цедина и Јвегове појединости. Пре свега ми је изјавити, да ја тако звано поравнање од год. 1867 између Аустрије- и Угареке не држим за спасоносно. како у обзиру Угарске. тако и свијт одношаја царевине аустријске. Тим поравнањем изгубида је Угарека ону еамостадноет, која јој као држави припада. С друге стране пак мађареки државници мишњаху наћи v том поравнању насдона изван Угарске у вдадајућем едементу у другој подовини царевине, те тиме надмоћпје пдемена мађарског оеигурати против немађареких народности у Угарској. С овим у свези пак наедедише подитику аустријеку на иетоку. посташе пријате.ви Турака. те став.вају запреке сдободном развитку хришћанских народа на истоку. Иlто се пак саме Ауетрије тиче, то ово поравнање од год. 1867. пречи самостадноет оних зема.ва, које као кра.вевина Чешка, имају историјеко и природно право на ту еамостадност. С другог гдедишта опет. то поравнање при све.м надмоћију Немаца у другој иодовинп царевине, пречи природан процее ведиког ује-дињења немачког. У сваком обзиру дакде. ието поравнање од год. 1867 није корисно ни по једну странку, а ни по саме Мађаре, као што то њихов негда сдав.вени родо.вуб Кошут Лајош. показујући иа изгуб.вену самоетадност Угарске - и даиас тврди. Но у кодико је ово иораннање од 1867. постадо зема.вским законом. ја ћу га поштовати, ад’ Ку се свагда оној странци на угарском сабору придружити, која законитим средствима хоКе да промени то поравнање у корист веће самоста.шости Угарске и бо.вих одношаја у другој подовини царевине. Из поравнања са Аустријом потекда је, као што већ рекох, струја надмоћија пдемена мађарекога над

157

ИРОГРА.М НАР. КАНДИДАХА.