Besede dra Mih. Polita-Desančića

158

ИРОГРАМ НАР. КАИДИДЛТЛ.

другим народноетима v Угарској. У хом обзиру владина странка држи закон о тако зваИој равноиравносхи народности као вршак тступака не.лш|арскпм народностима, донилг народна странка гледа у том законт запреку развитка народности v Угарекој и уметно надмбћије мађарског пдемена. ГГо томе ваадпна странка иде на одржање, а по практици и на сужење тога закона о народностима, дочим народна странка пде на преинакт истога у кориет свију немађарекпх народности, по оном нацрту. што су га српски п романеки претставницн на угарском сабору предлоЖили. Од каквог је замашаја пак садашњи закон о тобожној равноправности народности. моки ке се скорпм Граничарп увернти, кад им буду од највишег до најнижег суда мафарскп ппса.ш и кад т сваком додирт са властима наиђу на њима неразум.Ђиви мађарекп језпк. као што то Срби у Бачкој и Банатт у смислу u против емисла тога закоиа еваки дан искуства имају. Владиној странци пптање Ердеља и Троједне Кра.вевине еа свпм је решена ствар. За народну странку нак ово не може се сматрати као решено. Ми држимо, да Ерде.в, где је огромна векнна Романа, може п треба да има у оквпру целокупноетп зема.ва угареке круне, и по петоријском и по природном праву. неку зема.вску автономију, у којој би романека народност свога израза нашла. У том смислу српска народна етранка и њени заступници на угарском еабору евагда стоје, u стојаће уз Романе, и ја као члаи те етранке потпомагаћу свагда и т свакој прилици тежње браће Романа. као што ke ми бити свагда задатак, да све то векма ттврђтјем т свима питањима солидарноет међу Србима п Романима. ТТТто се тиче Троједне Крањевпне, то kv према Угарској свагда бранити ону историјску изреку: regnnm regno non praesribit leges (Кра.вевина кра.вевини