Besede dra Mih. Polita-Desančića

160

ГСРОГРАМ НАР. КАНДНДАТА.

п дао је негховерење садашњој влади. Узроцп к томе не деже у нојединостима, већ у цедпни вдадавинске еистеме. Угарека у евом прдутанском подожају према Аустрији, поред тога без ведике пндустрије и промета. хтеда је да надмашп другу подовину царевпне и да засдепи очп Европи са својим тобожњпм материјадним напретком. Да еу п најбо.ве године бпде. оно ведпко разметање с новцем и еа сваковрсним подузећима, морадо би Угареку у Финанцпјадну крпзу довести. Још ми је коју рећи о еамој Граници. Нико не пориче бдагодети графанске тправе према војничкој системи, која сваку сдободу кретања угушује. II по томе би Граница утедов.вење к Угарској радо поздравида, да није мађарска вдада при том мтедов.вењу поступада начином, који се не да оправдатп. Од некодико стодећа стојада је Граница оде.вено од Угарске и није с њоме имада никакве свезе. Друге установе, друга управа, други друштвени живот. вдадао је v Гранпци. Сви ови одношаЈп не даЈу се на Једаред п тако рећи п])еко ноћ збрпсати. не дају се тако брзо п])еиначити. Ва.вадо Је дакде саму Границу најпре питати о начину њеног утедок.вења. Но има Још п нека друга окодност, на коју се требада вдада освртати при Ј)азвојачеlву Г»нн|е, а то Је уираво српско питање п задово.вење српског народа. Ми Срби, од кад смо у ове крајеве дошди, свагда смо се сматрадн као иарод и хтеди емо свагда у оквиру цедокупности кргне угарске да. наша народност у државп израза добије. То Је био смисао тежња за ВоЈводином. Но ако против ВоЈводине' мађареки државници имаЈу ириговор, да вређа целокупност државну п да заузима дедове, у коЈима народност српска није у већини то Је бидо ппак пута српски народ другп.м начииом задово.вити. Сам Фрањо Деак у евоје доба