Besede dra Mih. Polita-Desančića

159

ПРОГРАМ НАР. КАНДИДАТА.

не може пропиеиватп законе), јер држим да је Троједна Кра.вевпна. и по свом историјском праву и по евом народносном значају. евагда била и јесте неодвисна кра.вевина. Тако звану „нагоду“ од год. 1868 не могу сматрати као теме.в поравнања мефу Угарском п Троједном Крањевином. јер је та нагода створена без саутицаја народне странке на теме.ву октројисаног пзборног реда. који Је у „еиравиште 4 довео људе, оруђа владе п оне велепоседнике хрватске, коЈи би Једва дочекали. да Хрватека дође у положаЈ Ерде.ва. Ревизију нагоде од год. 1873 иак не сматрам као коначно измирење међу Хгарском н троједном кра.Бевпном, већ само као очајани expediens за народну странку, да бп се опростила оних зулумћара. који су са баном Раухом уз заштиту мађарске владе од Хрватске мал’ не Босну начинили. Што се тиче наше црквене автономије и наших црквено-просветних ствари, то међу Србима ма које странке не би требало де има икакве разлике. Кад су Мађари РХлвини своју црквену автономију према Бечу бранили, није било разлпке међу мађарским странкама у обрану те автономије. Жалост је, да Срби владине странке и ту могу да праве разлику. Заплета каквих конгреских, као што се изражавају Србн владине странке, нема и не може бити. Плетке клирикалаца и себичњака не могу се назвати заплетима конгреским. Наша автономија у црквено-просветним стварима. не може бити предметом препора. Влада може свашта покушати, као што Је век покушала, а на послетку компетенциЈу сабора и нашу црквено-проеветну автономију признати мора. Што се тиче материјалних, Фннанцијалних и газдинских интереса, то не треба да народна странка указује иа понор, у коЈи Је Угарска дошла. Сам угарски сабор без разлике странака. показао Је тај понор