Besede dra Mih. Polita-Desančića

Крајини не поднжу заведења за вишу и стручну просвету, нарочито на језику тамо живеких народноети. G-to. што је у погледу кукевних задружних одношаја из вида испуштен обзир на прелазне потребе. тако, да је с једне стране допуштењем неограниченог раскомадања зем.вшптног поседа, пролетарском стању пут широм отворен, с друге пак стране, да је мерилом и начином деобе, којој и отцеви према еамој деци својој морају места дати, така забуна у правнпм појмовима и опрека у материјалним ннтересима, и такви раздор у кућама, п међу самим отцевима и синовима произведен, да је што скорнја поправка у томе. у пнтересу како правице, тако и јавнога реда и морала. 7- што за угарску бившу Крајину није онако. као што је за славонско-хрватску установљено: да ће доходак од ерарских шума употребљавати се на културне и обртне цели п потребе дотпчних крајева и становника; што и v погледу јавних крајишко-ерарских, трудом такође Граничара грађених зданија, такошј нису бившој угарској Крајини онаке пробити и предности ујамчене, као што су славонско-хрватској Крајини, напослетку што у. погледу саме деобе шума угарској Крајини нити је згодност места, нити учествовање у оцеии шума ујемченв, као славонско-хрватској Крајини. 8- што такође као у развојаченој вараждинској Ерајини, није на извесно време ујемчена мања мера пореза са обзиром на Још трајуће задружно-економске одногааје. 9- што у обзиру романских крајишких алпа (планина) није правно осигурано тамошњем становништву бездвојбено њихово право поседа и уживања. 10- што крајишком народу такођер није осигурано већ стечено ираво на бесплатно уживање минералних купатила.

187

БЕСЕДА. П ПРЕДДОГ 0 ГРАНИЦИ.