Besede dra Mih. Polita-Desančića

не нам отаџбине решава. (Одобравање.) То је она велика разлика међу негдашњом војничком и садашњом грађане.ком Границом, чега великп замашај мп искрено н радосно признајемо. (Живо одобравање.)" ~Но на жалоет, што ее тједно u то признати мора. да је Граница, етупајући у уставни живот. наишла на оно Фатално етање, по којем се читаво законодавство Угарске у извесном прелазном етању налазп; у обзиру иолитичних закона наиме показује се нека неодлучност ме!)у напредком п назадком. (Истина! с крајње левнце.) Бар ја. поштовани доме, у претрееу стојећој пзборној новели, према законодавству од г. 1848. п што бпх ја као конееквенцпју тога демократског законодавства желио, не видим напредак, него у млогом обзпру назадак, у колпко провпрује свуда намера, да је законодавство од г. 1848. у свему предалеко пшло. пда вања у многпм стварма натраг nokn." „Ја, поштоваии доме, ако п не бпх могао ово одобрити, то ипак тај поступак врло поњатним. врло наравнпм држим. И то са оеобитог гледшпта, које је данас меродавно са схватањем мађарске државе поа оном улогом, коју себи мађарска народност у тој држави приписује.“ „У том обзиру велика је разлика међу покретајуком идејом законодавства од год. 1848. и овозг данашњег законодаветва. Нека ми је слободно дух законодаветва од год. 1848. у свези са изборним законскпм предлогом, баш са тог особитог мађарског гледпшта означити. (Чујмо !) u „Нема сумње, поштогони доме. да је законодавство од год. 1848. било радпкалио препначење читаве природе доидашње Угареке државе. Ваконодавство од год. 1848 није био прпродан развитак пређашњег законодавства, нпје био известан степен развитка, већ је био, тако рећи. велики скок. којим се из средо-

190

ББСЕДЛ 0 ПЗБОРНОЈ НОВЕДП Г. 1374.