Besede dra Mih. Polita-Desančića

вечне. готово Феудалне, ал на свакп начин конзервативне државе такп прешдо v демократеку државу. Да се Угарска држава природно. постепено развијала, онда би Угарска поетала на континенту најконзервативнија тставна држава, ал не би ппак никад постала оно што Енглеска, јер Угарска није имала никад своју џентре (gentry). Немамо тзрока жалити. што Ј гарска није постала конзервативна држава, шта више имамо тзрока врло се радовати, што је у редове демократских држава ступила. ” јјОамо хоЗау да разјаеним, како је могуће било, да се Угарска хтела наједаред да преобрази у демократску државу. Узрок томе није лежао само у тадашњем револуционарном времент. него у нечем вишем: у неком Феномену, који је јединствен само у Угарској. Феномен, који разјашгвава. како је могуке да аристокрација мађарска, да је та аристокрација. којој се најмање може приписати нагињање к демокрацији. да није дала онај отпор. који видимо г. 1832 у Енглеској. него је примила читаво демократско законодавотво од г. 1848. Овај Феномен разјашњава само ватрена пијететна љубав к Јжарској народности. и она мисао, да ова отаџбина поетане мађарска држава, да постапе једна народна држава. У законодавству од г. 1848 била је по мом мњењу та покретајућа мисао; да кад се једном даде читавом становигату грађанска слобода, кад се уведу демократске институције, да he то читаво становништво Угарске, да he се различне народнисти прелити у ону народност. која је себи присвајала извојевагве те слободе, а то беше мађарска народиост. Мислило се, да he грађанска слобода и демокржгеке установе бити доволше, да из становништва Угарске иачиие Један иарод. да из Угарске начине пародпу државу.“ „Али ово беше страшна заблуда, Јер се не познаваше природа нити народноети, иити демократске др-

191

БЕСЕДА О ИBБОРНОЈ НОВЕЛП Г. 1874.